Zubetinac, Knjaževac

U Zubetincu će vas sačekati blaga mikro-klima, širok pogled na polja i Staru planinu, a domaćini će prirediti poseban, spontani etno performans.

Mala seoska bašta

Zubetinac sam posetio u avgustu 2011. godine.

Nalazi se na oko 23km od Knjaževca. Putuje se regionalnim putem broj 247, koji vodi od Knjaževca za Boljevac. Na putu vozila se retko sreću, s obzirom da put ka Boljevcu dugo nije popravljan. Uz laganu vožnju može se uživati u predelima, kroz koje se prolazi. Put od Knjaževca vodi kroz Kaličinu, Valevac, Lepenu, Donju Sokolovicu i Bučje. Zubetinac je od skretanja, na kraju Bučja, udaljen oko 3km. Po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, Zubetinac ima 191 stanovnika i 82 domaćinstva.

Panorama plodnog polja i Zubetinca

Zubetinac na prvi pogled i urbanistička logika predaka

Već na samom ulasku u mesto prepoznaje se logika prvih stanovnika. Kuće su podizane u podnožju i zavetrini potkovičastih brda, oko prostranog polja. Najplodniji deo sela, polje, čijom sredinom protiče Zubetinačka reka, vekovima je čuvano i sačuvano za njive i voćnjake. Suočen s primerom zdravorazumskog prostornog planiranja, formalno neškolovanih stanovnika ovih krajeva, ne mogu da se ne setim današnjih primera. Stotine hektara najplodnije zemlje trajno se prenamenjuje i zaposeda komunalnim i privrednim objektima, kojima svakako nije mesto tu.

Zubetinac, priprema drva za zimu

Prve meštane srećemo na ulasku u selo. Avgust je, temperatura je oko 30 stepeni, a oni pripremaju drva za zimu – spremili su mnogo drva. Setio sam ih se nekoliko meseci kasnije, u vreme dugih, nezabeleženih mrazeva i dubokog snega. Sećate li se priče o Indijancima i drvima? Susret je srdačan, uobičajen za planinske krajeve. Moramo da promenimo prvobitni plan i da posetimo porodicu Mirosavljević. Dok prolazimo selom, na putu ka domu Mirosavljevićevih, vidim da je dosta kuća napušteno, retko se u njih svraća, ili se u njih i ne dolazi. Naslućujem razloge iseljavanja, ali priču domaćina ispričaću kasnije.

U poseti porodici Mirosavljević sa etno performansom na kraju

Potpuno nenajavljeni ulazimo u lepo sređeno, cvetno dvorište. Porodica živi u sređenoj kući, podignutoj sedamdesetih godina prošlog veka. Ali sačuvani su lepa, stara kuća i koš, koji će uskoro napuniti sto godina. Sasvim je očigledno da su stari objekti lepši, potpuno uklopljeni u ambijent i prilagođeni planinskoj klimi. Temelji i stepeništa izgrađeni su od kamena, zidovi od zemlje i drveta, pokriveni su ćeramidom i verovatno bi dobili današnji „energetski pasoš“.

Zubetinac, seosko dvorište

Ubrzo postaje sasvim jasno da su se svi planovi, vezani za posetu Zubetincu, promenili. Previše je prijatnih iznenađenja za jednu kratku posetu. Dok snimam zanimljive detalje po dvorištu ne mogu ni da naslutim šta me očekuje u kući. Iako nenajavljene, u roku od dvadesetak minuta, na stolu nas je sačekao pravi slavski ručak: kavurma, sir, kiselo mleko, sarmice, domaći sokovi i rakija. Naravno da nam je neprijatno, ali nije nam ostavljena nikakva mogućnost da odbijemo gostoprimstvo. Ali tu nije kraj prijatnim iznenađenjima.

Gostinjska soba porodice Mirosavljević

U kući je nekoliko soba, spremnih i za nenajavljene goste. Belo okrečeni zidovi ističu oslikane metalne krevete (viđao sam ih u ranim godina detinjstva i u zbirci Etnografskog muzeja u Beogradu). Prekriveni su šarenim ćilimovima i veženom posteljinom. Na podu je tamno zeleni ćilim, s teget i belim cvetnim motivima. Atmosferi svečanog i nestvarnog doprinosi sunce, koje se u snopovima rasvetljava delove sobe.

Posebno mesto u sobi su uramljene porodične fotografije predaka. Zaslužili su: sadašnje imanje stekli su teškim, seljačkim radom.

Zubetinac, ručni radovi naših domaćica

Pred kraj naše posete, čekalo nas je još jedno iznenađenje. Domaćice su priredile izložbu porodičnih ručnih radova. Iz šifonjera i škrinja iznele su: ćilimove, jastučnice, suknje, kecelje i čarape. Svojevrsni „hepening“ odigrao se na velikoj terasi, ali nedovoljno velikoj za sve predmete.

U dom porodice Mirosavljević lako se ulazi, ali se iz njega teško izlazi.

Drugi deo priče o Zubetincu

Priču o Zubetincu dopunio je gospodin Žižan Milivojević, iz mesne zajednice Zubetinac. Selo je podignuto u dolini Pavlovačke i Zubetinačke reke i nalazi se na 500-600 mnv. Okruženo je padinama Slemena na severozapadu, na jugozapadu je Krstac sa vrhom Šiljak (1070 mnv). Prirodne prepreke sa severa i zapada zaustavljaju hladne vetrove, pa uz dosta vlage, mikro-klima izuzetno je pogodna za ratarske i voćarske kulture. Pored višnje i maline, uspešno se gaji i voće, koje se retko sreće na ovim visinama: vinova loza, trešnja, pa i smokva.

Okolina sela bogata je šumama. Veliki delovi pošumljeni su posle Drugog svetskog rata četinarima. Od divljači sreću se: divlje svinje, srneća divljač, ređe šakal i vuk. Hemikalije, šakal i vuk, a verovatno i pesticidi, doprineli su da zec, svrake i vrane skoro potpuno nestanu.

Selo je staro oko 200-250 godina. Sredinom XX veka bilo je oko 130 domaćinstava, danas je najviše 60, u kojima živi stotinak, pretežno starijih stanovnika. Škola je prestala sa radom 1979. godine.

U okolini sela sreću se tragovi ranijeg života: crkvišta, ostaci manjih srednjevekovnih manastira. U blizini sela je Cigansko groblje. Preostali delovi spomenika, otkrivaju logiku naziva. Reč je o turskom groblju, s karakterističnim spomenicima i nerazumljivim natpisima, isklesanim arapskim pismom.

Zubetinac, predivna predratna vila

Lutajući sokacima Zubetinca, video sam kuću koja se ni po čemu ne uklapa u seosku arhitekturu. Reč je o predratnoj vili, kakvu bih, bez sumnje, vrlo rado poželeo. I pored činjenice da je dvorište zapušteno, da kuća nije dovršena i da je retko ko posećuje, deluje predivno. Ne znam čiji je projekat, za koga je građena, niti ko su sadašnji vlasnici. Usput sam samo saznao da je u vreme II svetskog rata u njoj bio neki četnički štab. Nevažno za priču, divno osmišljen „čardak“, prozore i terase.

„Slavno je za otadžbinu umreti“

U centru sela, s pogledom do Stare planine i Babinog zuba, 1935. godine podignut je spomenik meštanima, poginulim i prethodnim ratovima.

Zubetinac, „Slavno je za otadžbinu umreti“

Spomenik je u obliku četvorostranog postamenta, sa snažnim orlom na vrhu. Na tri stranice spomenika, ispod natpisa: „Slavno je za otadžbinu umreti“, gusto su uklesani spiskovi poginulih meštana – suviše je dugačak spisak za jedno malo selo. Četvrta strana, uz posebno bogatu ornamentiku, posvećena je atentatu na kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je izvršen 1934. godine u Marselju.

Do Zubetinca se početkom XX veka nije baš brzo stizalo. Međutim, čini mi se da su pozivi za mobilizaciju lakše putovali od ljudi.

Etno-kuća „Svetozarević“

Jedno od novijih obeležja sela je etno-kuća „Svetozarević“. Da nije nekoliko detalja i motiva iz istočne Srbije, sasvim bi se uklopila u mediteranski ambijent: po popločanom dvorištu, fontani i ozidanom podrumu, po garderobi domaćina.

Etno-kuća „Svetozarević“

Potvrda posebno prijatne mikro-klime u Zubetincu je rastinje u bašti. Pri kraju dvorišta je prelepi paviljon – vidikovac, s pogledom na zubatinačka polja, Slemen i dalje, na Staru planinu i Babin zub.

Panorama Zubetinaca

Zašto doći u Zubetinac

U Zubetincu se sasvim lepo mogu provesti 2-3 letnja dana. Osim već klasične fraze: mir i tišina, čist vazduh i čista voda, Zubetinac može da pruži mnogo više radoznalim posetiocima. Okolni obronci predstavljaju pravi izazov za pešačenje i amatersko istraživanje crkvišta i skrivenih pećina. Nekadašnji poljski putevi su skoro neprohodni, pa će dosta pomoći planinarske staze, koje planira da obeleži planinarsko društvo „Rtanj“. Do tada, u obilazak je najbolje poći s nekim od meštana, koji dobro poznaje kraj.

Ukoliko poželite da posetite Zubetinac, rezervacije vam nisu potrebne. Možete prespavati kod porodice Mirosavljević, rado će vas ugostiti.

 

 

Dobrodošli ste, u Zubetincu žive dobri ljudi!

---

Zahvaljujem se:

• Turističkoj organizaciji Knjaževac, koja je organizovala posetu Zubetincu;
• prijatelju Saši Todoroviću, na bezbednoj vožnji, prijatnom druženju i strpljenju;
• prijatelju Božidaru Mitroviću, na priči i podacima o Zubetincu;
• porodici Mirosavljević, Verici i Ljubiši, na izuzetnom gostoprimstvu i etno-gastronomskom „hepeningu“ i
• gospodinu Žižanu Milivojeviću, iz mesne zajednice, na priči o selu i meštanima Zubetinca.