Ćuštica, Knjaževac
Ćušticu sam posetio u septembru 2012. godine, putujući knjaževačkim krajem. Selo pripada knjaževačkoj oblasti Budžak i nalazi se u podnožju Stare planine. Od Knjaževca je udaljeno oko 40km.
Ćuštica se prostire dolinom Ćuštičke reke i po okolnim brdima. Plodno zemljište i povoljni uslovi za bavljenje stočarstvom nisu bili dovoljni da ljudi ostanu u Ćuštici. Počev od sredine XX veka, broj stanovnika se stalno smanjivao. Po popisu iz 1948. godine u Ćuštici je živelo 1280 stanovnika, po popisu iz 2002. bilo oko 250 stanovnika, a ovih godina u selu je manje od 200, pretežno starijih stanovnika.
Na ulasku u selo put se ispravi i pruža se pogled čak do Babinog zuba na Staroj planini.
Narodna arhitektura
Put od ulaska, pa do centra sela, izuzetno je slikovit. Seoske kuće, iako se neke od njih bliže stogodišnjem rođendanu, deluju sređeno, a svaka od njih prisvojila je skladni segment palete boja. Inače, retko sam po srpskim selima viđao pastelne boje fasada.
Krajolikom se izdvaja plavičasta kuća. Mislim da ne postoji fotografija Ćuštice, na kojoj se ne nalazi.
Fasade pojedinih kuća rađene su posebnom tehnikom. Na zid je nanešeno bezbroj komada lomljenog crepa. Isti način izrade fasada video sam u Jalovik Izvoru.
Sviđa mi seoska peć (furuna) za pečenje hleba i raznoraznih poslatica od testa. Žao mi je što nisam osetio miris i probao tek ispečen hleb.
Seoski ambari izgrađeni su kao u većini knjaževačkih sela. Veličina ambara odgovara veličini livada, koje jedno domaćinstvo poseduje.
U centru Ćuštice
Centar Ćuštice izgarđen je posle II svetskog rata. U centru sela su zadružni dom, škola, spomenik žrtvama ratova, administrativi objekti.
Najveća zgrada u Ćuštici je zadružni dom. Izgrađen je u okviru Prvog petogodišnjeg plana FNRJ, kao jedan od 1500 planiranih zadružnih domova. Reč je o izuzetno naprednom projektu, čiji je cilj bio masovno opismenjavanje seoskog stanovništva. Osim toga, zadružni domovi bili su centar društvenog života srpskog sela. Zgrada zadružnog doma u Ćuštici jedna je od najvećih, koje sam video i u izuzetno dobrom je stanju. Po veličini slična je zadružnom domu u Svrljiškoj Topli.
Imajući u vidu nesumnjiv doprinos zadružnih domova opštem društveno-kulturnom razvoju seoskih sredina, isključio bih, eventualno moguće, ideološke poglede i tumačenja. Čak i u slučaju zaostalih parola iz perioda sredine XX veka.
Ratovi nisu mimoišli ni Ćušticu. U centru je spomen-česma, posvećena žrtvama Drugog svetskog rata. Podignuta je 1959. godine, povodom 40 godišnjice osnivanja KPJ.
Na spomen-ploči je dvadeset imena. Polovina žrtava su stanovnici Ćuštice, koje su bugarski fašisti streljali 8. oktobra 1943. godine.
U centru je škola. Broj stanovnika godinama se smanjivao, pa kad više nije bilo dece, škola je zatvorena.
Zgrade većine zatvorenih, seoskih škola najčešće brzo propadaju. Često od doskorašnje školske zgrade ostane samo poneki zid. Za razliku od njih, školska zgrada u Ćuštici dobila je novu namenu, renovirana je i centar je letnjih, đačkih okupljanja.
U vreme moje posete Ćuštici, u selu je postojala etno-zbirka. Ne znam da li je još uvek otvorena.
U centru sela je i mesna kancelarija. Ne znam da li još uvek radi.
Nedaleko od zadružnog doma je vrlo lepa kuća. Pretpostavljam da je reč o bivšoj seoskoj prodavnici, ili kafani. Zatvorena je, ali sa malo renoviranja povratila bi joj se nekadašnja lepota.
Iz centra sela, s trga ispred zadružnog doma, širi se lep pogled na selo i okolna brda
Crkva apostola Petra i Pavla
Crkva i zvonik u Ćuštici podignuti su 1883. godine.
Na zidu su table, sa podacima o izgradnji crkve, po kome je: crkva podignuta 1883. godine, osveštana 1886. godine, pod vladom Nj. V. Milana Obrenovića, kralja Srbije od episkopa niškog gospodina Dimitrija prilogom mesta, seljana i okoline.
Pored ulaznih vrata je spomenik, na kome su dodatne informacije o podizanju crkve, ukratko: Hram svetih apostola Petra i Pavla koji podiže Vuča Golubović o svoje 33 hiljade groša. Bio je tri puta u Svetoj Gori. Umro 25. februara 1923. Spomenik podiže sin Manoilo 1927. godine. (Pročitajte celu priču o prelepoj crkvi apostola i Petra i Pavla u Ćuštici)
Od Ćuštice na Staru planinu
Ćuštica je početna tačka za nekoliko izuzetnih planinarskih, pešačkih i biciklističkih staza. Od Ćuštice do Midžora je 15km i oko 15h penjanja. Dve kraće staze su do Babinog zuba. Prva, pešačka i biciklistička staza do Babinog zuba dugačka je 10km i može se preći za 3 sata. Malo teža, pešačka i biciklistička staza, duga je 12km i može se preći za oko 4 sata.
Kako stići u Ćušticu
Moj prvi boravak u Ćuštici bio je suviše kratak, pa veliki deo sela nisam video. Rado bih, prvom prilikom krenuo ponovo u Ćušticu. Ako želite da posetite Ćušticu, lako se stiže. Od Knjaževca do Ćuštice putuje se do Kalne, a zatim skreće ka Inovu i Babinom zubu na Staroj planini. Skretanje za Ćušticu je u Balta Berilovcu. Od Knjaževca do Ćuštiće je oko 40km i 50 minuta vožnje.
Zahvaljujem se:
- Stanovnicima Ćuštice, čije sam lepe kuće fotografisao, nadajući da neće da mi zamere;
- Saši Todoroviću, na uzbudljivoj, ali sigurnoj vožnji uskim, krivudavim putem za Ćušticu, prijatnom druženju i strpljenju;
- Božidaru Mitroviću iz Knjaževca, na pričama o knjaževačkim selima, ljudima i događajima;
- Turističkoj organizaciji Knjaževac, koja je organizovala posetu Ćuštici.
KNJAŽEVAC
- od sela do sela:
Aldinac
Babin zub, Stara planina
Balta Berilovac
Beli Potok
Bigar potok i vodopad
Bogorodičina crkva, Kamenica
Božinovac
Bučje
Crni Vrh
Ćuštica
Donja Kamenica
Donja Sokolovica
Gabrovnica
Gornja Kamenica
Gradište
Inovo
Jalovik Izvor
Janja
Jesen u Gornjoj Kamenici
Kalna
Kandalica
Kupalište Bara, G. Kamenica
Lepena
Papratna
Repušnica
Rgoška Banja (Banjica)
Stara Kalna
Staro Korito
Svrljiška Topla
Štrbac
Vlaško Polje
Vrtovac
Zubetinac
Žukovac