Vlaško Polje, Knjaževac

U Vlaškom Polju svaka kuća ima svoj osunčani brežuljak, s pogledom na ostatak sela i zid Tupižnice

Seoska kuća s vinjagom

Vlaško Polje sam posetio u avgustu 2011. godine.

Nalazi se na oko 26km od Knjaževca. U Vlaško Polje može se stići regionalnim putem broj 247, koji vodi od Knjaževca za Boljevac. Put od Knjaževca prolazi kroz Kaličinu, Valevac, Lepenu, Donju Sokolovicu i Bučje. Reč je o drevnom putu, koji je korišćen još od rimskog perioda. Put je trasiran dolinom Valevačke reke, pa zatim vodi pored Lepene, Bučjanske reke i konačno, dolinom Vlaškopoljske reke. Po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, Vlaško Polje ima 172 stanovnika i 54 domaćinstva.

Vlaško Polje, pogled na seoske brežuljke

Konfiguracija terena, kojim se prolazi, brežuljkasta je i zaklonjena od vetrova. Plodno tle, zajedno sa povoljnom mikro klimom, omogućilo je uspešno gajenje vinove loze, višanja i malina. Zato i ne čude nekadašnji uspesi „Džervina“ iz Knjaževca i kvalitet „Džervinovih“ sokova. Žao mi je što sam tokom ovog putovanja, umesto uređenih, video napuštene plantaže. Nadam se da je samo pitanje vremena kada će proraditi neki novi „Džervin“ i kada će biti podignuti novi zasadi – ako još uvek bude iskusnih voćara i vinogradara u okolnim selima.

Poput vinograda i voćnjaka, napušteni su i poznati rudnici uglja: Vina, Vlaško Polje, pa malo dalje Podvis i Rtanj. Ne znam kolike su rezerve, ali siguran sam da će biti novih geoloških istraživanja.

Skretanje za Vlaško Polje, sa puta za Boljevac, nekoliko kilometara je od Bučja. Mesto je podignuto van glavnog puta, što je sasvim logično ako se uzme u obzir istorija mesta. Naime, mesto je nastalo krajem XVIII veka, naseljavanjem vlaškog stanovništva, koje je iz Zlota i Podgorca bežalo od Turaka. Tako, naziv sela Vlaško Polje, nastao je kombinovanjem konfiguracije terena (zatalasana visoravan) i pristiglog stanovništva. U međuvremenu, iskrčene su bukove šume i divlje kruške, po kojima je kraj bio poznat. Nestalo je i vlaško stanovništvo – moguće je da se vratilo u svoj stari kraj. Ostao je samo prvobitni naziv sela, koji do sada nikome nije zasmetao.

Letnje prepodne u Vlaškom Polju

Već na ulasku u selo oseća se širina. Selo je razuđenog tipa, kuće su sagrađene u okviru velikih, grupisanih imanja. Čini mi se da svako domaćinstvo ima samo svoj brežuljak. Tako, iz bilo kog dela sela, vidi se ostatak sela, zatim Tupižnica (1160 mnv) sa TV relejem na severoistoku, a vrhovi Slemena (1099 mnv) na jugozapadu. Selo se nalazi na oko 780 mnv i prepuno je sunca.

Za razliku od većine mesta, koja sam posetio u istočnoj Srbiji, u Vlaškom Polju nema primera stare, tradicionalne arhitekture. Sadašnje kuće podizane su počev od šezdesetih godina XX veka, u vreme kada je bilo dosta novca. Meštani su radili u novootvorenom rudniku „Vlaško Polje“, lepo su zarađivali od stočarstva, a pomenuti „Džervin“ dobro je i na vreme plaćao kupinu, malinu i višnju.

Vlaško Polje, naša domaćica Gordana Veljković, kraj seoske česme

Do sela su stigli asfaltni put i struja, izgrađena je nova škola, seljaci su kupili traktore i ostalu poljoprivrednu mehanizaciju. U to vreme, u selu je bilo oko 70 kuća, a danas oko 50. Trenutno, selo pripada starijim stanovnicima. Nije isključeno da se bivši đaci vlaškopoljske škole uskoro vrate u svoje selo.

Naši domaćini u Vlaškom Polju bili su Gordana i Budimir Veljković. Dočekali su nas u lepo uređenom dvorištu, sa malom, seoskom baštom ispred kuće. Nakon osvežavajućeg posluženja i priče o selu, krenuli smo u obilazak. Posebno u avgustu, na oko 36 stepeni, snažan utisak ostavlja ozidana, seoska česma, obrasla mahovinom. Voda je dovedena iz Brdanca.

Spomenik meštanima Vlaškog Polja, poginulim u svim mogućim ratovima

Malo dalje su lepa seoska škola i školsko dvorište, sve u hladu starih oraha. Škola je zatvorena 2004. godine, kad su učitelji ostali bez đaka.

U školskom dvorištu je i spomenik meštanima, poginulim u Balkanskim i svetskim ratovima. Otkriven je 4. jula 1984. godine. Na spisku sa spomen ploče nalazi se 60 imena – previše za ovako malo selo. Spomenik je podignut u vreme kada partijske direktive više nisu predstavljale obavezu, pa samim tim, ovako iskazano sećanje na poginule, deluje vrlo iskreno.

Livade s grupama četinara i bresta, Vlaško Polje

Prolazim dalje selom. S jedne strane puta su livade s grupama četinara i bresta, u čijem hladu su plandišta za stoku. S druge strane puta je malinjak, na čijem kraju je lepa, bela kuća, s vinjagom i pogledom na Tupižnicu. Idem ka suprotnom kraju sela, s namerom da posetim novu etno kuću: „Farma koliba“.

Vlaško Polje, bazen etno kuće „Farma koliba“

Etno kuća „Farma koliba”

Kuća se nalazi na porodičnom imanju, na brežuljku s koga se pruža širok pogled na Tupižnicu i ostatak sela. Preuređena je porodična kuća i obezbeđen je puni komfor gostima i domaćinima. Sređeno je i veliko dvorište. Osim delova s cvetnim aranžmanima, na dnu dvorišta je manjež s egzotičnim, niskim konjima. Okolo šeta ukrasna živina.

Pravo i potpuno iznenađenje je veliki, otvoren bazen, s pogledom na okolne livade i šume – prilika da par dana imate samo svoj bazen. Ne znam kako kuća ekonomski posluje. Više mi se čini da je deo nekih mladalačkih želja domaćina. Ako je to tačno, ostvarene su na najbolji mogući način.

Vlaško Polje, dvorište etno kuće "Farma koliba"

Zašto i kada doći u Vlaško Polje

Vlaško Polje najbolje je posetiti sunčanim danima, u periodu od maja do oktobra, ili zimi. Posetu preporučujem isključivo ljubiteljima prirode, tišine i šetnji. U Vlaškom Polju nema prodavnica, kafića i diskoteka. Ima čistog vazduha i čiste, hladne vode. Okolo sela su livade, četinarske i listopadne šume. Zbog lepog pogleda, može se otići na neki od vrhova Slemena. Odatle se pruža široki pogled na Jastrebac i Rtanj, pa na drugoj strani na Sokobanju, Tupižnicu, Bovansko jezero i Staru planinu.

Do Vlaškog Polja može se stići autom – najviše sat vremena lagane vožnje od Knjaževca. Nisam probao, ali čini mi se da je lepše biciklom. Prenoćište ne predstavlja problem. Fino je pod šatorom, meštani će vas rado primiti u svoj dom, a ako želite puni komfor, na raspolaganju je predivna etno kuća „Farma koliba“, s velikim, otvorenim bazenom i pogledom na zelene, procvetale livade.

 

 

Dobrodošli ste, u Vlaškom Polju žive dobri ljudi!

---

Zahvaljujem se:

• Turističkoj organizaciji Knjaževac, koja je organizovala posetu Vlaškom Polje;
• prijatelju Saši Todoroviću, na bezbednoj vožnji, prijatnom druženju i strpljenju;
• prijatelju Božidaru Mitroviću, na priči i podacima o Vlaškom Polju i
• porodici Veljković, na gostoprimstvu i priči o Vlaškom Polju.