Svrljiška Topla, Knjaževac

Ne znam da li je Svrljiška Topla „centar sveta“. Znam da su tu vazdušna banja na Varničkom vrhu, ribolov u Svrljiškom Timoku i lov na divlje svinje.

Svrljiška Topla, raskrnica na putu za Knjaževac

Svrljišku Toplu sam posetio u avgustu 2011. godine.

Svrljiška Topla se nalazi na oko 20km od Knjaževca, kraj regionalnog puta broj 246, od Knjaževca za Svrljig. Put za Svrljišku Toplu prolazi pored Glogovca, Podvisa (nekadašnjeg rudnika lignita) i Vasilja. Na samom putu, a počev od drugog odvajanja za Vasilj, zbog konfiguracije terena, nema naselja. Prolazi podnožjem Vrlejice (931 mnv), brdovitim predelom, između padina Tupana (560 mnv) na severu i Kulišta (556 mnv), pa zatim obodom Konjske padine (547 mnv). Skretanje za Svrljišku Toplu je neposredno pre Varničkog vrha (722 mnv), čijim padinama prolazi put. Od skretanja do sela je oko 2-2,5km asfaltnog puta.

Selo Svrljiška Topla nalazi se na zaravni (oko 500 mnv), severozapadno od Ljutog vrha (669 mnv), a iznad doline Svrljiškog Timoka. Po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, Svrljiška Topla ima 112 stanovnika i 65 domaćinstava.

Svrljiška Topla, Centar sveta

Svrljiška Topla – „centar sveta“

Na početku bih rekao zašto sam došao baš u Svrljišku Toplu, malo selo na jugozapadu od Knjaževca, na samom obodu knjaževačke opštine. Po neproverenim novinskim, TV i internet vestima, Svrljiška Topla je „centar sveta“. Nije precizno rečeno ko je, kada i kako to ustanovio, pa sam odlučio da na licu mesta proverim činjenice.

I stvarno, na ulasku u mesto stoji tabla, s rotiranim (90° CCW) bojama srpske zastave i porukom: Svrljiška Topla – centar sveta. Ostatak priče ostaviću za kasnije.

Svrljiška Topla, dvorište sa šimširom

Svrljiška Topla nikada nije bila veliko selo. Oduvek je imala oko 50 kuća, s više ili manje stanovnika. Danas ih je najmanje. U selu stalno živi oko 50 starijih stanovnika. Dece u selu odavno nema. Slika se malo promeni leti, za vreme školskog raspusta. Centar sela prepoznaje se po velikom zadružnom domu, zgradi bivše osnovne škole sa zvonikom, objektima zemljoradničke zadruge i česmi.

Osnovna škola sa seoskim zvonikom

Svrljiška Topla, nekadašnja osnovna škola

Između dva svetska rata, za seosku osnovnu školu, izgrađena je lepa zgrada od čvrstog materijala. Nalazi se na najlepšem mestu u selu, na platou s koga se pruža pogled na Svrljiški Timok i polja u njegovoj dolini. U dvorištu škole je i višenamenski seoski zvonik. Služio je da objavi i lepe i ružne događaje. Svakodnevno je oglašavao vreme za odlazak u školu. Ponekad predratno vreme i mobilizaciju. Zvono se čulo i kad neko umre. Isto zvono najavljivalo je venčanja. Pri tome, svakom od događaja odgovarala je različita zvonjava.

Škola je prestala da radi oko 1970. godine, kada je poslednjih osmoro đaka završilo 4. razred, a dvoje učitelja napustilo Svrljišku Toplu. Ovih dana ni škola, a ni zvonik ne izgledaju suviše dobro. Dece u školskom dvorištu ima jedino leti, s obzirom da su školsko dvorište odabrala za noćne žurke.

Jedan vrlo neobičan zadružni dom

Zadružni dom podignut je pedesetih godina XX veka, tokom obnove zemlje nakon II svetskog rata. Video sam mnogo zadružnih domova po selima u Srbiji, ali ovaj se u svakom pogledu izdvaja. Reč je o velikom i lepom objektu. Moguće je da ima oko 1000 kvadrata. Očigledno je da nije „zidan“, već je projektovan. Pretpostavljam da je trebalo da bude urađen u „soc-realističkom“ maniru. Međutim, lako se uočavaju pokušaji arhitekte da, doduše malo prikriveno, svom projektu i za svoju dušu doda elemente „moderne“. To se vidi po rešenjima glavnog ulaza: pristupa se širokim stepeništem, iznad koga se celom širinom pruža prostrani balkon. Nisu zanemarena ni dva sporedna ulaza, čija su stepeništa podjednako lepo rešena.

Svrljiška Topla, zadružni dom

Pored arhitektonskog rešenja i „iskakanja“ iz tadašnjih načela gradnje ovakvih objekata, čudna je i veličina objekta. Očigledno je da je prevelik za tako malo selo. Suviše je veliki i za potrebe tadašnjih stanovnika celog kraja (najbliži je Beli Potok, Božinovac i Podvis su daleko za večernju priredbu). Jedan od mogućih odgovora je namera da se obeleži partizanska pobeda u borbama na obližnjem Varničkom vrhu. Nisam siguran šta je od toga tačno.

Tokom boravka u selu, čuo sam nekoliko zanimljivih i ozbiljnih ideja, vezanih za buduće namene doma. Deluju logično, možda i realno. Dom bi trebalo srediti i prenameniti. Mogao bi da bude mešoviti omladinski, planinarski i lovački hotel. Procena je da se adaptacijom može dobiti pedesetak soba, uz ostali prateći prostor.

Tri priče u hladu kraj seoske česme

Seoska česma postoji od 1961. godine, kada je u selu izgrađen vodovod. Voda je sprovedena iz atara sela Beli Potok, a korišćen je slobodni pad. Vremenom, taj dovod vode je zapušten i česma trenutno ne radi. A prijala bi hladna voda na avgustovskih 35 stepeni. Selo ipak ima vodu, ali ona se pumpama prebacuje iz Svrljiškog Timoka.

Česma je baš ispod prilično starog duda, pa je hladovina zgodno mesto za priču s meštanima. U ovako malom selu, imali smo trojicu domaćina: Ljubišu Miloševića, Miodraga Simonovića i Dejana Miladinovića. Njihove priče o selu vrlo su slične, pa se mogu sažeti u jednu.

Svrljiška Topla, Ljubiša Milošević sa suprugom

Očigledno je da su u selu samo stariji stanovnici. Većina njih vratila se u selo nakon odlaska u penziju. Primećujem da im prija sadašnje mesto boravka. Tačno je da nema prevoza do sela, nema prodavnice ni ambulante. U blizini sela, dolinom Svrljiškog Timoka, prolazi železnička pruga Zaječar – Knjaževac – Niš, ali će verovatno (ako već nije) putnički saobraćaj biti uskoro ukinut.

Svrljiška Topla, Dejan Miladinović sa suprugom

Razgovaramo uglavnom o mogućnostima da selo oživi. Preovlađuje priča o Varničkom vrhu. Zahvaljujući vazdušnim strujama, nadmorskoj visini, mikro-klimi i borovim šumama, Varnički vrh je odlična vazdušna banja. Na osnovu sopstvenog iskustva, stanovništvo regiona Varnički vrh svrstava ispred poznatih vazdušnih banja u Srbiji. O konkurentnosti cena ne treba ni govoriti.

Atar sela Svrljiška Topla pruža i druge mogućnosti koje su, osim meštanima, zanimljive i posetiocima sela. Dobar deo područja je lovni rezervat. Prirodni uslovi posebno prijaju divljim svinjama, koje su se toliko namnožile, da se kukuruz seje samo na njivama u neposrednoj blizini sela. Svrljiški Timok je cenjeno ribolovno područje. Sreću se klen, skobalj, mrena i šaran.

Uz sve to, područje sela je na putu planinarskih staza, koje polaze od Podvisa, nastavljaju se Svrljiškom klisurom i stižu do Svrljiške Tople. U poslednje vreme sve je više grupa planinara i izletnika, koji krenu tim putem, a u Svrljiškoj Topli, u zadružnom domu, provedu ostatak dana. Po poljima i šumama oko sela retko se sreću, ali definitivno ima zmije šarke, koju ovde nazivaju „naprtka“. Zato se krećite oprezno, sa štapom u ruci i dubljoj obući.

Svrljiška Topla, susret prijatelja: Miodrag Simonović i Božidar Mitrović

Tu kraj česme, u hladu duda čuo sam, jednu od mogućih verzija, o Svrljiškoj Toplu u ulozi centra sveta. Mladić iz Svrljiške Tope oženio se devojkom iz Vrtovca, kod Kalne. Počela su žensko-muška nadmudrivanja. Žena tvrdi da je baš Vrtovac pravi „centar sveta“. Muž odluči da ospori njenu teoriju, postavi pomenutu tablu na ulazu u selo. Kad je prvi put ugledala tablu, žena je popustila pred neoborivim dokazom. Ovu istinu saopštio mi je Miodrag Simonović, koji je u odnosu na ostale, već po službenoj dužnosti bio upućeniji u tajne svakodnevnih događanja. U bilo kom slučaju, očigledno je da se neko baš potrudio da pomenutu tablu brzo napravi i postavi. Sve je urađeno od priručnog materijala. Za tablu su iskorišćena dva lima, jedan stub je pripadao bivšem saobraćajnom znaku, drugi je urađen od dva navarena profila. I još nešto: ako saznate nove činjenice o položaju „centra sveta“, javite – nisam siguran da je moja verzija tačna.

Svrljiška Topla, put za Knjaževac

Kako doći i zašto posetiti Svrljišku Toplu

U Svrljišku Toplu može se stići automobilom, već pomenutim putem Knjaževac – Svrljig. Uz dobru kondiciju, moguće je i biciklom, što bih rado odabrao. Sledeća mogućnost je vozom do Podvisa, a odatle planinarskim stazama do sela. Nisam putovao tom prugom, ali rado bih. Čuo sam da su predeli izuzetno lepi i slikoviti. Pa, iskoristite dok putnički voz još uvek saobraća.
A kad se već stigne u selo, može se provesti par dana i da pri tom svaki dan bude ispunjen novim sadržajima: ribolov u Svrljiškom Timoku, lov na divlje svinje, kad je to dozvoljeno (lično, ne bih probao). Jedan dan se može provesti na Varničkom vrhu. Prijaće šetnja, vazduh i širok pogled na okolinu. Uveče, pored seoskih pita, može se probati dobra rakija, ispečena od šljive crvenke ili trgonja. Rezervacije smeštaja nisu potrebne.

 

 

U Svrljiškoj Topli žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Turističkoj organizaciji Knjaževac, koja je organizovala posetu Svrljiškoj Topli;
• prijatelju Saši Todoroviću, na bezbednoj vožnji, prijatnom druženju i strpljenju;
• prijatelju Božidaru Mitroviću, na priči i podacima o Svrljiškoj Topli i
• meštanima: Ljubiši Miloševiću, Miodragu Simonoviću i Dejanu Miladinoviću na priči o selu i meštanima Svrljiške Tople.