Inovo, Knjaževac

Inovo je malo selo u knjaževačkom Budžaku, na putu ka Staroj planini, a dugogodišnji život deli s Trgoviškim Timokom.

Inovo

Prvi put kroz Inovo sam prošao 1969. godine, na putu za Babin zub. Bio je sneg, išli smo peške, pa nikad putu kraja. Prilično godina kasnije, Inovo sam posetio u septembru 2012. godine, putujući knjaževačkim krajem od sela do sela. Čini mi se da je sve slično, samo je jeseji dan topao i sunčan.

Inovo je malo selo u knjaževačkoj oblasti Budžak. Po popisu iz 1948. godine imalo je oko 420 stanovnika. Selo je na dobrom geografskom položaju, u blizini Kalne i puta Knjaževac - Pirot, a njive su plodne. Međutim, broj stanovnika se stalno smanjivao. Po popisu iz 2002. Inovo je imalo oko 100 stanovnika. Ovih godina u selu živi manje 80 meštana.

Glavni put kroz selo

Jesenje je popodne i sezona poljoprivrednih radova, pa srećem veliki broj meštana po seoskim sokacima. U jednom od dvorišta suše se šljive. Kad nema sušara, dovoljne su i table lima.

Sušenje šljiva

Nedaleko je pravo jesenje dvorište: drva za zimu, na doksatu suši se paprika. Domaćini tek što su dovezli kola kukuruza. Već samo pogled dovoljan je da osetim izuzetno lep miris tek obranog kukuruza. Nikada nisam voleo poljoprivredne radove. Izuzetak je bila berba kukuruza. Za razliku od jabuka, grožđa i šljiva, kukuruz je izuzetno čist - i ponovo, divno miriše.

Vreme berbe kukuruza

Putujući selima Srbije, sve ređe srećem stada ovaca. Nestaju polako čak i u čuvenom Krivom Viru. Zato me je malo iznadilo stado u Inovu. Inače, ovce kao ovce, poslušno prate dve koze na čelu.

Povratak s paše

Gde ima ovaca i koza, ima i sira. Ovom prilikom, uz sir na prodaju su i venci paprike.

Vreme paprika i sira

U jednom od dvorišta su kope šaše. Nisam ih video od kad su kombajni ušli u njive. Inače, kada smo igrali žmurke, kope šaše bile su najbolja mesta za skrivanje.

Seosko dvorište s kopama šaše

U Inovu ima lepih primera narodne arhitekture. Kuće su još tada građene po principima današnjih ekoloških kuća: da zimi sačuvaju toplotu, a leti hladovinu. Zaslužni su naboj od blata, pleve i drvena građa.

Lepa narodna arhitektura

Obrušene kuće su tužne. Jedna od takvih kuća privukla mi je pažnju zbog lepog doksata i plastike (šara) na zidu. Upravo ti zidni ukrasi govore s koliko ljubavi je kuća zidana, pa je priča o životu jedne kuće još tužnija.

Stara kuća građena s ljubavlju

Inovo ima jednu glavnu ulicu. Deo je puta Kalna - Babin zub na Staroj planini.

Put za Staru planinu

Ponekad je u prirodi teško proceniti rastojanje i vreme, potrebno da se stigne do nekog planinskog vrha. Na prvi pogled Babin zub je tu, iza krivine. Međutim, po lepom vremenu i dugom danu, od Inova do Babinog zuba pešači se više od šest sati, a visinska razlika je nešto manje od 1300m.

Pogled na Babin zub

Inovo, kao i većinu mesta u jugoistočnoj Srbiji, nije mimoišao ni jedan rat, ostavljajući za sobom žrtve. U II svetskom ratu zlodela su vršili bugarski fašisti. Na stenu, kraj mosta iznad Trgoviškog Timoka, uzidana je spomen-ploča: "13. oktobra 1943. godine na ovom mostu bugarski fašisti skupili su iz sela muško stanovništvo od kojih je četvoro streljano a jedan interiniran u Bugarsku". Postavljeno: "1976?, SUBNOR i građani sela Inovo". U međuvremenu slova su postala manje čitka. Lepo, mnogo lepo bi bilo da se ploča obnovi i sačuva - četiri života bar toliko vrede.

Spomen-ploča posvećena žtvama bugarskih fašista

Inovo se smestilo na obale Trgoviškog Timoka. Reka je obezbedila plodno zemljište. Ponekad joj je korito usko, pa se raširi.

Trgoviški Timok

Ne znam da li je ikada Trgoviški Timok presušio, ali, čak i u najsušnijem mesecu kada sam postio Inovo, vode je bilo. Iskreno se nadam da novopečeni energetičari i neobuzdani, nepismeni investitori pomodarskih MHE neće da je pregrade i unište.

Trgoviški Timok u septembru

Na levoj obali Trgoviškog Timoka, strme litice pokazuju snagu reke.

Litice Trgoviškog Timoka

Poznajući i poštujući moć reke, graditelji su most podigli na bezbednu visinu - da niko nikome ne smeta.

Most preko Trgoviškog Timoka

Kako doći u Inovo

U Inovo ću svakako da dođem ponovo. Kratak boravak, ili samo prolazak, nije dovoljan da se lepo selo bolje upozna. S razvojem turističkog centra na Staroj planini, sve više putnika prolazi Inovom. Lepo je da se u Inovu napravi pauza, a zatim nastavi ka Babinom zubu - nije daleko.

 

 

U Inovu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Nastavniku Branislavu Denčiću na detaljnim i zanimljivim pričama o selima knjaževačkog Budžaka;
• meštanima Inova, čije sam kuće fotografisao i predstavio u ovoj priči, nadajući se da neće da mi zamere;
• Saši Todoroviću, na uzbudljivoj, ali sigurnoj vožnji uskim, krivudavim putem za Inovo, prijatnom druženju i strpljenju;
• Božidaru Mitroviću iz Knjaževca, na pričama o knjaževačkim selima, ljudima i događajima;
• Turističkoj organizaciji Knjaževac, koja je organizovala posetu Inovu.