Žukovac, Knjaževac

Žukovac jedno je od centralnih staroplaninskih sela u oblasti Zaglavka. Smestio se pored tri planinske reke, a veliki zadružni dom seća se "Znanja - imanja".

Spomen-česma i zadružni dom u centru Žukovca

Žukovac sam posetio u avgustu 2011. godine, putujući od sela do sela knjaževačkim krajem. Žukovac pripada staroplaninskoj oblasti Zaglavak. Nalazi se kraj puta Knjaževac - Kalna - Pirot. Od Knjaževca je udaljen 10km i 15 minuta vožnje. Skretanje za Žukovac je na osmom kilometru od Knjaževca.

Ulazak u Žukovac iz pravca Gradišta

Žukovac se naselio na sastavu tri staroplaninske reke. Do sela dotiču Aldinačka i Kandalička reka, pa nastavljaju dalje kao Žukovska reka, sve do ušća u Trgoviški Timok.

Žukovska reka

Žukovac je selo zbijenog tipa. Domaćinstva su grupisana u Donjem i Gornjem kraju. Najviše stanovnika selo je imalo početkom XX veka: 1.200. Zatim, broj stanovnika stalno se smanjuje. Tako, popisu iz 1948, Žukovac je imao 427 stanovnika. Po popisu iz 2002, u selu je živelo 114 stanovnika, a desetak godina kasnije, manje od 100 stanovnika.

Mesna kancelarija

Najveća građevina u Žukovcu je bivši zadružni dom. Izgrađen je 1949. godine kao jedan od 1.500 zadružnih domova, predviđenih Prvim petogodišnjim planom FNRJ. Izgradili su ga meštani, manje-više dobrovoljnim radom. Prvenstvene namene zadružnih domova bile su opismenjavanje stanovništva i organizovanje kulturno-socijalnog života sela.

Zadružni dom

U novoj Jugoslaviji, jedan od ciljeva izgradnje zadružnih domova bio je da podrži i ideološki rad sa stanovništvom. Međutim, nezaboravni TV serijal "Znanje - imanje" to praktično stavlja u drugi plan. Entuzijazam i angažovanje stanovnika sela u Srbiji, tokom priprema i učešća u emisijama serijala, pokazuju da su zadružni domovi bili centar okupljanja i dešavanja. Tako je bilo i u Žukovcu. Političke prilike su se menjale, pa su zadružni domovi postali domovi kulture. Moderniji i naizgled prikladniji naziv nije pomogao da se promeni uloga zadružnih domova u životu stanovnika srpskih sela.

Zadružni dom

Nijedan rat XX veka nije zaobišao Žukovac. Stanovnici Žukovca odlazili su u Balkanske ratove, u Prvi svetski rat i konačno, učestvovali su u Drugom svetskom ratu. Čuvena Timočka divizija prešla je u od 1914. do 1918. godine popreko celu Srbiju. Branili su granicu s Bugarskom, a onda su, najčešće peške, stigli do Cera, do Grčke preko Albanije, pa ko je preživeo, nazad - kući. U Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu (1912-1918) poginulo je 25 vojnika iz Žukovca.*

U centru sela građani Žukovca podigli su spomen-česmu žrtvama u Drugom svetskom ratu. Na spomen-tabli je spisak poginulih boraca NOB i žrtvama fašističkog terora od 1941. do 1945. godine: Vasilijević Jelen (31), Radojković Milovan (43), Janković Marija (48), Milijić Radoje (19), Rašić Božidar Danko (22), Jovanović Borislav (25), Milivojević Jelen (25), Pavlović Ljubodrag (24). Spomenik su podigli građani sela Žukovca, a otkriven je 29. novembra 1956. godine.* Najmlađi, Radoje Milijić, imao je samo 19 godina.

Spomen-česma u centru Žukovca

Posle tragičnih perioda nastupilo je, u svakom pogledu, drugo vreme.

Posleratna parola

Bez namere da se bavim istorijom Žukovca, citiraću nekoliko podataka, koji govore da je Žukovac bio jedno od naprednijih mesta u prošlom veku.

Osnovna škola u Žukovcu otvorena je 1902, a školska zgrada sazidana je 1924. godine. U školu su dolazili đaci i iz okolnih sela: Kandalice, Gornje Sokolovice i Gradišta. Škola je imala dve knjižnice i čitaonice.*

Škola u Žukovcu

Nažalost, kao posledica malog broja stanovnika, ponestalo je đaka, pa je 1999. godine škola zatvorena.

Škola u Žukovcu

Srbija ima više od veka dugu istoriju zemljoradničkih zadruga. Prva zemljoradnička zadruga u Žukovcu osnovana je 1921. godine. Zadruge su posle Drugog svetskog rata masovno osnivane. Zatim su, početkom XXI veka masovno nestajale. Nije prošlo mnogo vremena, počinje ponovo, manje-više uspešno, osnivanje zemljoradničkih zadruga. Ja bih ipak, sećajući se XX veka, rekao: "reosnivanje".

Seosko domaćinstvo

Veličina poljoprivrednih objekata govori da je reč o domaćinstvima, koja su se bavila i bave ratarstvom i stočarstvom.

Koš i ambar

Koš na ulazu u dvorište

Posmatrajući usputnu seosku arhitekturu, zaključujem da je većina kuća izgrađena počev od pedesetih godina prošlog veka.

Seosko dvorište

Iako je reč o seoskim kućama, narodne arhitekte i vlasnici nastojali su svakoj da daju neki lični detalj. Najčešće je to plitka plastika na izraženim stubovima, iznad prozora i vrata.

Seoska kuća

Najtužnije slike, koje uvek ponesem iz sela Istočne Srbije, su stari objekti u centru sela, oblepljeni umrlicama. I što je objekat stariji, umrlica je više.

Stanovnika je sve manje

Prolazeći selom nailazim na poneku kuću, staru i više od sto godina. Čini mi se da je ostala sama i da neće preživeti nekoliko narednih, planinskih zima.

Stogodišnja kuća

Tužno deluje lepa, napuštena kuća, sagrađena od čvrstog i trajnog materijala. Ukoliko narednih godina ostane sama, potpuno će je osvojiti agresivne lijane.

Kuća obrasla pavijanom

Između puta kroz Žukovac i reke je izuzetno plodno polje, što potvrđuje izdašna vegetacija. Jedna od kuća smestila se nedaleko od reke.

Lepo dvorište kraj reke

Žukovska reka leti je mala i skoro neprimetna. Izuzetak su letnje provale oblaka.

Žukovska reka

Putujući do srpskih sela još uvek uspevam da nađem česme kraj puta. Putuje se sve brže, pa ih ne primetimo, ili su presušile, obrasle šibljem, porušene. Česme kraj puta podizali su stanovnici obližnjih sela, ponekad su bile zadužbine i spomen-česme. Često su toponimi po njima dobijali imena. Česme kraj puta i seoske česme ucrtane su na vojne, topografske karte. U bilo kom slučaju, bile su deo putovanja i mesto za odmor pešaka i zaprega. Jednu od njih obnovili su meštani Žukovca.

Česma kraj puta

Ovom prilikom video sam samo deo Žukovca. Rado bih da dođem ponovo i posetim skrivena mesta, do kojih se stiže samo uz pomoć prijatelja i peške. Ukoliko želite da posetite Žukovac, krenite od Knjaževca prema Kalni. Selo je od Knjaževac udaljeno oko 10km i 15 minuta vožnje.

 

 

U Žukovcu žive dobre ljude, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• gospođi Vesni Milojković na pričama i poklonjenoj monografiji o Zaglavku;
• Saši Todoroviću, na uzbudljivoj, ali sigurnoj vožnji uskim, krivudavim putem za Žukovac i dalje, prijatnom druženju i strpljenju;
• Božidaru Mitroviću iz Knjaževca, na pričama o knjaževačkim selima, ljudima i događajima;
• ljudima iz Žukovca, čije sam lepe kuće i dvorišta fotografisao, nadajući se da neće da mi zamere i
• Turističkoj organizaciji Knjaževac, koja je organizovala posetu Žukovcu.

* Izvor: Miodrag Velojić, Olica Radovanović: Zaglavak, Stanovništvo Stare planine, Knjiga 2