Kalna, Knjaževac

Kalna je najmlađe naselje u knjaževačkom Budžaku, a priča o uranijumu ostala je nedovršena.

Centar Kalne

Kalnu sam posetio u septembru 2012. godine, putujući knjaževačkim krajem od sela do sela.

Sadašnja Kalna nastala je kao deo posleratnog, rudarskog projekta, a nadomak mnogo starijeg sela, nazvanog: Stara Kalna. Početkom pedestih godina XX veka, Kalna je imala oko 1.300 stanovika, ovih godina manje od 500. Nastanak mesta povezan je sa pričom o uranijumu.

Panorama Kalne

Nedovršena priča o uranijumu

Priča o uranijumu počinje osnivanjem Instituta u Vinči, 1948. godine i puštanjem u rad, u to vreme, jednog od najnaprednijih nuklearnih reaktora. Veliki tim naučnika vodio je akademik Pavle Savić. U oktobru 1958. dogodio se poznati akcident u Vinči. Ozračenim naučnicima u Parizu je presađena koštana srž, pa je iz zbog toga Vinča ušla u istoriju nuklearnih i medicinskih istraživanja. Drugi deo priče o istraživanju i razvoju nuklearne energije u tadašnjoj Jugoslavili, dešava se u Kalni.

Stambeno naselje u Kalni

Početkom šezdesetih godina, nakon geoloških istraživanja, procenjeno je da u području Kalne i okoline ima rude uranijuma, u dovoljnoj koncentraciji za početak eksploatacije. Rudarske jame otvorene su 1963. godine, a početak rada rudnika i flotacije pratila je izgradnja stanova i ostalih društvenih objekata u današnjoj Kalni.

Stambene zgrade u Kalni

Po neproverenim pričama, o radu rudnika i rudi koja se kopa, rudari i stanovništvo Kalne nisu imali prave informacije. Slično početku, rudnik je prestao da radi 1965. godine, iznenada i nenajavljeno, usred jedne nedovršene rudarske smene.

Šezdeset godina kasnije

U rudniku su pretežno radili stanovnici okolnih sela. Nakon zatvaranja rudnika, bivši rudari vratili su se u svoja sela, a ostatak Kalne nastavio je jedan usporen život. Nije se mnogo gradilo, ne računajući nekoliko novijih, državnih objekata u centru.

Centar Kalne

U vreme mog boravka u Kalni, sreo sam malo prolaznika. Mogući razlozi su toplo, uspavano septembarsko podne, ili definitivno mali broj stanovnika.

Zgrada Pošte

Zgrade u centru Kalne

Jedan od važnijih događaja za stanovnike Budžaka je Pandžur, koji se održava krajem avgusta u susednom Jalovik Izvoru. To je prilika da se nekadašnji stanovnici vrate u svoj kraj, sretnu rođake i prijatelje i sete se prošlih vremena.

Najava Panadžura u Jalovik Izvoru

Kalna je izgrađena pretežno pored regionalnog puta Knjaževac - Pirot.

Glavna ulica u Kalni

Regionalni put Knjaževac - Pirot

S obzirom da je Kalna mlado mesto, stara narodna arhitektura retko se sreće. Zato pažnju privlači lepa zgrada iz XIX veka. Veličina i arhitektonski projekat nagoveštavaju da je reč o javnom objektu, meani na nekadašnjem Carigradskom drumu. Uzimajući u obzir starost objekta, još uvek je u dobrom stanju. Bilo bi izuzetno lepo i korisno da se obnovi i trajno zaštiti. 

Prelepa zgrada iz XIX veka

Na ulazu u Kalnu nalazi se još jedna stogodišnja kuća, primer lepog, narodnog graditeljstva. Nakon izuzetno uspešne restauracije (ne znam da li je koštalo previše), dočekaće sledeći stoti rođendan.

Stara kuća s tremom nakon uspešne restauracije

A nedaleko od centra i glavne ulice su seoske bašte.

Bašte nedaleko od centra

Muzej automobila u nastajanju

Ulazak u Kalnu podseća na scenu iz nekog zapadnog, ratnog filma. Na livadi i kraj puta nalaze se parkirane limuzine iz pedesetih godina XX veka i vojni kamioni, iz godina oko i nakon II svetskog rata.

Početak Kalne

Limuzine i kamione sakupio je Božidar Ćirić, kolekcionar i majstor, koji ume svaki od tih starih motora da pokrene.

Jedna od starih limuzina

Na osnovu boje, sasvim je moguće da su kamioni stigli iz pustinja Severne Afrike.

Kamion koji čeka sređivanje

Najlepša, potpuno restaurirana vozila, su u dvorištu.

Restauriran stari vojni kamion

Fotografija za uspomenu s mojim prijateljem Božidarom Ćirićem

Veština i znanje majtora najbolje pokazuje kabina kamiona.

Restaurirana kabina

Pažnju privlači i dvorište porodice Ćirić, sa cenjenom, organskom proizvodnjom jaja.

Slikovito dvorište porodice Ćirić

Na putu za Kalnu

Put od Knjaževca za Kalnu, prateći Trgoviški Timok, prolazi delom kroz klisuru Korenatac.

Klisura Korenatac

Sadašnju deonicu puta kroz klisuru izgradili su 1971. godine JNA i lokalna preduzeća. Posvećena je tridesetogodišnjici ustanka u tom kraju. Radovi su bili teški, a tokom miniranja bilo je i žrtava. Upravo zato, tužno deluje polomljena spomen-ploča, posvećena izgradnji puta.

Oštećena i zapuštena spomen-ploča

Izgrađeni most preko Trgoviškog Timoka i dalje je dovoljno stabilan i pouzdan, da izdrži i najteže kamione.

Most preko Trgoviškog Timoka

Priče o Kalni i školama Budžaka pričao nam je naš prijatelj, nastavnik Branislav Denčić.

Nastavnik Branislav Denčić

Kako doći u Kalnu

Kalna udaljena je od Knjaževca oko 30km i 30 minuta vožnje. Ukoliko želite da prođete delom starog Carigradskog druma, iz pravca Knjaževca skretanje je u Korenatcu, na 25. km od Knjaževca. Putuje se sporije, ali prolazi se kroz Staru Kalnu, pored izuzetno lepih, stogodišnjih kuća, koje čine ambijentalnu celinu tradicionalne, narodne arhitekture.

 

 

U Kalni žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Nastavniku Branislavu Denčiću na detaljnim i zanimljivim pričama o selima knjaževačkog Budžaka;
• meštanima Kalne, čije sam kuće fotografisao i predstavio u ovoj priči, nadajući se da neće da mi zamere;
• Saši Todoroviću, na uzbudljivoj, ali sigurnoj vožnji uskim, krivudavim putem za kalna, prijatnom druženju i strpljenju;
• Božidaru Mitroviću iz Knjaževca, na pričama o knjaževačkim selima, ljudima i događajima;
• Turističkoj organizaciji Knjaževac, koja je organizovala posetu Kalni.