Repušnica, Knjaževac
Repušnicu sam posetio u septembru 2012. godine, putujući od sela do sela knjaževačkim krajem.
Repušnica pripada staroplaninskoj oblasti Zaglavak. Prilično nepovoljan geografski položaj doprineo je da je selo početkom XXI veka napušteno. Po popisu iz 1948. u Repušnici je živelo 369 stanovnika. Najmasovnije napuštanje sela dogodilo se između 1971, kada je bilo 149 stanovnika i 1981, kada je po popisu u selu živelo 12 stanivnika. Konačno, 2002. godine selo je, po popisnim podacima, ostalo bez stanovnika.
Na putu za Repušnicu
Repušnica je od Knjaževca udaljena oko 35km, u zavisnosti koji put se odabere. Ovom prilikom odabrao sam da u Repušnicu putujem šumskim putem preko Papratne. Repušnica je od Papratne udaljena oko 5km, a put vodi pored Repušničke reke.
Do Repušnice je oko 5km. Putuje se sporo, ali put i putovanje do Repušnice upotpunjuju utisak o napuštenom selu.
Nakon 30 minuta, stiže se do prve kuće i poslednje bare na putu.
Kuća je davno napuštena, ali očigledno je bila vlasništvo imućne porodice.
Repušnica je zbog konfiguracije terena selo sabijenog tipa. Kuće su podizane kraj glavnog seoskog puta.
Narodna arhitektura
Već na ulasku u selo, uočavam dve vrste kuća. Građene su kuće s karakterističnim tremom i bez trema.
Kuće s tremom često se sreću u Pomoravlju i u Istočnoj Srbiji. Ne računajući detalje, uslovljene konfoguracijom terena, trem je imao dvostruku namenu. Predstavlja socijalno-psihološku granicu između privatnog i javnog života ukućana. Iz praktičnog ugla, posebno u planinskim krajevima, štiti unutrašnjost doma od vetra, kiše i snega.
Važan deo zajedničkog života porodica bilo je ognjšte. Najčešće je u centralnoj prostoriji kuće. Spolja gledano, na stogodišnjim kućama postojanje ognjišta prepoznaje se po posebno izgrađnom dimnjaku.
Kuće u Repušnici građene su od priručnog materijala i prilagođene su okruženju. Temelj je od kamena, zidovi su od ispuna: drvena građa, blato i pleva. Vekovni način gradnje seoskih kuća intenzivno se preporučuje ovih godina. Samo to nisu više "kuće od naboja". Po belosvetskim standardima, novo ime kuća od naboja je: "ekološka kuća".
Putujući malim, udaljenim i napuštenim selima u Srbiji, uvek se iznenadim kada naiđem na kuću građanskog tipa, iz prve polovine XX veka. Jedna od njih je izuzetno lepa kuća na početku Repušnice. Pretpostavljam da je sazidana tridesetih godina XX veka. Kuća je napuštena, električni vodovi su pokidani. Na znam da li je nekada obnavljana. Ali prelepa fasada, ukrašena plitkom plastikom u oker boji, deluje izuzetno sveža, a oštećenja su zanemarljiva.
Na putu ka centru sela nalazi se prelepa kuća s tremom. Savršeno urađeni lukovi i obrađeni, drveni stubovi pokazuju umeće narodnih zidara i tesara. Istovremeno, svedoče o osećaju za estetiku: i domaćina i narodnih arhitekata. Pretpostavljam da su stubovi, vrata i prozori naknadno postali tirkizno plavi. Ali, uopšte ne smeta. Lepi su.
U centru Repušnice
Nastavljajući seoskim sokakom, u centar Repušnice stiže se preko drvenog mosta na reci Repušnici. Leto je, nema provala oblaka, pa reke gotovo i da nema. Međutim, korito i deo obale govore kolika Repušnica može da bude.
U centru sela je velika kuća, izgrađena u prepoznatljivom narodnom stilu: kameni temelj, zidovi od naboja i prepoznatljiv dimnjak. Tekst na tabli na kući obaveštava neupućene da je Repušnica napušteno selo.
Poslednjih godina, bivši meštani i njihovi potomci, ne propuste ni jedno leto, ili seosku slavu da ne posete Repušnicu. Susreti su u centru sela.
U centru Repušnice je kuća, koja bi mogla da se preseli, kao znamenitost, u beogradski Bulevar revolucije, ispred tehnčkih fakluteta. Najbolje cela, a ako ne može, onda maketa da se izloži na Građevinskom i Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Kuća objedinjuje sve elemente izuzetnog narodnog graditeljstva: tehnike gradnje i materijale, prepoznatljiv dimnjak i arhitektonsko rešenje. Narodne arhitekte, zidari i tesari položili su sve završne ispite na Građevinskom i Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
U centru je i velika kuća, koju je dopunio lep trem.
Veliki broj kuća u Repušnici ima karakteristične fasade, kakve sam viđao po knjaževačkim selima, na primer, u Jalovik Izvoru. Strpljivi zidari oblepili su fasadu lomljenim crepom.
Mada nije u najboljem stanju, pažnju privlači relativno manja kuća, pokrivena ćeramidom i s lepim dimnjakom. Sasvim sebično, rado bih da je moja.
Domaćini u Repušnici voleli su tirkiznu boju. Boja je imala stogodišnju garanciju.
Kućne pragove gradili su kamenoresci. Iako su kamene ploče samo naslagane, bez maltera, i posle stogodišnjih planinskih zima na svom su mestu.
Kada se krene glavnim sokakom kroz selo, prolazi se između stogodišnjih kuća i domaćinstava. Kuće su najčešće velike, što pokazuje da su porodice u Repušnici bile imućne i brojne.
Iako je reč o vrlo starim kućama, u kojima se ne živi, one su u izuzetno dobrom stanju.
Često su fasade kuća ukrašene plitkom plastikom koja, uz belu fasadu, kući daje eleganciju.
Nakon deoba familija, pojedine kuće povukle su se u drugi red u odnosu na glavni sokak.
Putujući selima video sam veliki broj napuštenih kuća. I još nešto: kada ljudi odu, kuće ostaju da čuvaju šimšir, zdravac i vinova loza.
Na kraju
Na obali Repušnice, kraj mosta je kuća, koja živi poslednje godine. Čini se da je namerno baš tu postavljena - da stražari i dočekuje meštane Repušnice.
Iz Repušnice sam otišao s pomešanim utiscima. Posetio sam izuzetno lepo selo, sa savršenim primerima narodne arhitekture i graditeljstva. Selo je napušteno, ali čini se da se ljudi vraćaju. Ovih godina samo leti, da pokose travu, poprave ono što je zima pokvarila. Verovatno će tako biti i narednih godina.
Ukoliko nameravate da posetite Repušnicu, do sela vode dva puta. Prvi je preko Žukovca i Gradišta, a do Repušnice je oko 32km i 50 minuta vožnje. Skretanje je na 8. kilometru, na putu od Knjaževca prema Pirotu. Ja bih radije izabrao put preko Papratne. Papratna je od Knjaževca udaljena oko 25km i 40 minuta vožnje, skretanje je u Gornjoj Kamenici. Nakon boravka u Papratni, do Repušnice je oko 5km i 30 minuta vožnje šumskim putem. Ako nameravate da posetite Repušnicu, odaberite leto.
Zahvaljujem se:
- Saši Todoroviću, na uzbudljivoj, ali sigurnoj vožnji uskim, krivudavim putem za Repušnicu, prijatnom druženju i strpljenju;
- Božidaru Mitroviću iz Knjaževca, na pričama o knjaževačkim selima, ljudima i događajima;
- ljudima iz Repušnice, čije sam lepe kuće i dvorišta fotografisao, nadajući se da neće da mi zamere i
- Turističkoj organizaciji Knjaževac, koja je organizovala posetu Papratni.
- Putopis je preuzeo i objavio Telegraf.
KNJAŽEVAC
- od sela do sela:
Aldinac
Babin zub, Stara planina
Balta Berilovac
Beli Potok
Bigar potok i vodopad
Bogorodičina crkva, Kamenica
Božinovac
Bučje
Crni Vrh
Ćuštica
Donja Kamenica
Donja Sokolovica
Gabrovnica
Gornja Kamenica
Gradište
Inovo
Jalovik Izvor
Janja
Jesen u Gornjoj Kamenici
Kalna
Kandalica
Kupalište Bara, G. Kamenica
Lepena
Papratna
Repušnica
Rgoška Banja (Banjica)
Stara Kalna
Staro Korito
Svrljiška Topla
Štrbac
Vlaško Polje
Vrtovac
Zubetinac
Žukovac