Bankovci, Crna Trava

U Bankovcu letnji dan je tih, fudbalsko igralište je spremno za utakmicu, a senovite bašte u dvorištima su mesta na kojima ćete, veravatno, popiti sok od borovnica i šumskih jagoda.

Meštani Bankovca čuvaju svoje kuće

Bankovce sam posetio u julu 2019. godine, putujući crnotravskim putevima - od sela do sela.

Po jednoj od teritorijalnih podela, Bankovci su mahala sela Ruplje, koje je administrativni centar okolnih sela i mahala. Međutim, Bankovci imaju karakteristične odlike sela. Sredinom XX veka u Bankovcu je bilo više od 400 stanovnika. Ovih dana u selu, tokom cele godine, živi četvoro stanovnika.

U Bankovce smo došli putem iz Ruplja, nakon 6km i desetak minuta vožnje. Put je po lepom vremenu sasvim prohodan. Na početku sela je fudbalsko igralište, jedno od retkih u crnotravskim selima. Trava je pokošena, golovi su spremni za početak utakmice. Imajući u vidu broj i starost stanovnika, ne znam ko igra fudbal i kada su utakmice.

Fudbalsko igralište na početku sela

Jedan letnji dan u Bankovcu

Letnji dan u Bankovcu je tih. Ljude retko srećemo, životinja je malo. Sudeći po izgledu i stanju glavnog seoskog sokaka, ljudi dolaze u Bankovac.

Seoski sokak

Kao i u ostalim crnotravskim selima, pojedine kuće su napuštene, ili neko nije davno dolazio.

Lepa, napuštena kuća

Krećući se dalje sokakom, nailazimo i na sasvim nove kuće. Po pravilu, ljudi koje srećem uvek i svuda su izuzetno gostoljubivi i sa iskrenom dobrodošlicom nas dočekuju. Uvode nas u svoja dvorišta i u gostinjske sobe - da nam pokažu svoje stare, zidne albume. Jedino im smeta kada odbijemo kafu, sok i slično, ili kada se spremamo da krenemo dalje.

Stara i nova arhitektura u Bankovcu

Poslednjih godina, u jednom delu sela, podignuto je nekoliko novih, velikih kuća.

Nove kuće u Bankovcu

Seoske kuće i dvorišta

Selo zamišljam baš onako, kakvim sam ga pronašao u Bankovcu: senovito dvorište, s malom, cvetnom baštom i klupom ispod kruške, trešnje, ili jabuke.

Letnje dvorište

Neke od starih kuća dočekaće stogodišnjicu. Još uvek su dobrom stanju i nakon malo popravki, život u njima može se nastaviti.

Stara seoska kuća

Dešava se da se u istom dvorištu nalazi više kuća. Verovatno je reč o jednoj porodici, koja se, s dolaskom novih generacija, delila.

Porodične kuće u zajedničkom dvorištu

Malo dalje sokakom, nailazimo na još jedno lepo, letnje dvorište. Domaćini su tu, ali ne bih želeo da im se javljam. Jer ako ih sretnem, naredni sat vremena provešću baš u tom hladu - uz kafu i slatko od borovnica i jagoda. Bolje da pođem dalje!

Stara, očuvana kuća u lepom, letnjem dvorištu

Seoske kuće najčešće su belo okrečene. Međutim, vrlo često nailazim na neomalterisane kuće, štale i ambare. Podsećaju me na neka prethodna vremena, kada sam više boravio u selu.

Stara seoska kuća

Negde, pored glavnog seoskog sokaka, je još jedno slikovito, tradicionalno domaćinstvo. Sve je tu: bela kuća, ambar od naboja, a verovatno i mala, seoska bašta, koja se s puta ne vidi.

Seosko domaćinstvo

Na početku elektrifikacije sela urađeni su tipski projekti, po kojima je izgrađen veliki broj seoskih trafo-stanica. Stare su 50-60 godina. I pored toga, retko je selo u Srbiji u kome ne postoji bar još jedna od njih - i koja još uvek radi. U Bankovcu sam je našao na kraju glavnog seoskog sokaka.

Trafo-stanica iz pedesetih godina XX veka

Kako stići do sela

Ukoliko želite da posetite Bankovce, izaberite leto. U Bankovce se može stići putem Crna Trava - Predejane. Skretanje je u Pavličini i do sela je 12km (25 minuta). Druga mogućnost je da se putem nastavi do Ruplja, pa odatle pođe za Bankovce. Od Ruplja do Bankovca je 5km (15 minuta) vožnje. Do Bankovca se može stići i iz Broda. Ovaj put je šumski i prilično je strm. Od Broda do Bankovca je 10km (30 minuta) vožnje.

 

U Bankovcu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Zaboravljena Srbija - poslednje godine crnotravskih sela".
  (Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, koje je finansijskim sredstvima podržalo realizaciju projekta)
• Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odboru za selo, na podršci;
• našem domaćinu, Vlastimiru Milosavljeviću na gostoprimstvu i pričama o Bankovcu;
• prijatelju Ranđelu Nikoliću (ili samo: Lale iz Broda), koji nas je ladom nivom proveo najneprohodnijim putevima do najskrivenijih crnotravskih sela i
• ljudima iz Bankovca, čije sam lepe plotove i kuće fotografisao, nadajući se da neće da mi zamere.