Ostrozub, Crna Trava

Ostrozub je lepo, ali napušteno selo na padinama Čemernika, do koga se, sa Čobanca, dolazi lavirintom šumskih puteva.

Ostrozub - prvi susret sa selom

Ostrozub sam posetio u julu 2019. godine, putujući crnotravskim putevima - od sela do sela.

Ostrozub je oduvek bilo malo selo, smešteno na obroncima planine Ostrozub, koja se naslanja na Čemernik. Pre 60-70 godina Ostrozub je imao oko 250 stanovnika. Iseljavanje je počelo šezdesetih godina. Ovih dana u Ostrozubu nema ljudi, koji celu godinu borave u selu.

Planinskim putem u Ostrozub

Do nekih crnotravskih sela i mahala stiže se lako. Posebno u delove oko puta Vlasotince - Crna Trava - Vlasina, kao i prema Gradskoj, Kalni i Preslapu. Međutim, do drugih sela i mahala najčešće se putuje šumskim i poljskim putevima. Neki od njih su zarasli, pa je od puta ostala staza. Za nas, koji nismo iz tih krajeva, svaki pokušaj da sami, svojim vozilom, stignemo do nekog sela, ili mahale, predstavlja, manje ili više srećnu avanturu.

Kojim putem u Ostrozub?

Kada se sa Čobanca pođe u Ostrozub, prva prepreka je kako izabrati pravi put od nekoliko mogućih. S obzirom da ni nakon nekoliko telefonskih poziva i "pomoći prijatelja", nismo uspeli da prepoznamo pravi put, oslonili smo se na mape! Put za Ostrozub je u lošem stanju, s velikim brojem i za putnički auto neprelaznih prepreka. Jedini siguran način da se stigne je vožnja ladom nivom. Tako je po suvom, letnjem danu. Ne znam da li zimi uopšte i mogući stići.

Jedan julski dan u Ostrozubu

Konačno, kada se dođe do sela, sasvim neočekivano, dočekuju nas potpuno nove kuće. Nema ljudi, ali sve je izuzetno uredno, lepo i ukusno sređeno. Očigledno je da neko želi da u svom selu provede deo godine, ili celu godinu.

Nove kuće na ulazu u Ostrozub

Jedna od kuća na početku sela je stara, prelepa tradicionalna kuća, kakve sam već video u ovim krajevima. Ukrasi (građevinska plastika) i izbor boja za fasadu pokazuju da su domaćini imali stila i smisla za lepo.

Lepa, stara kuća na ulazu u Ostrozub

Bez obzira na manja oštećenja, kuća je u dobrom stanju i bilo bi lepo da joj se, nakon manjih popravki, vrati nekadašnja lepota. Verujem da će se tako i biti.

Ukrasni detalj na fasadi

Ostrozub je selo razbijenog tipa. Delovi sela najčešće se sastoje od nekoliko grupisanih domaćinstava, koja verovatno pripadaju istoj familiji. U selima, ovog tipa, nije lako odrediti gde se nalazi centar. Oslanjanjući se na dosadašnje iskustvo i primere, s pravom ili ne, centar uvek postavim pored škole, zadružnog doma, ili nekog drugog zajedničkog objekta. Tu uključujem spomenik, česmu, crkvu. U Ostrozubu "moj" centar sela je škola. Pogled niz brdo ne uliva baš mnogo nade.

Pogled ka centru Ostrozuba

Kao jedan od pomoćnih putokaza je, kada ne znam kuda ću i kako, električni vod. Nažalost, električari se u brdskim krajevima vrlo retko drže prohodnih staza i puteva. Češće koriste prečice, pa se moj pokušaj, da do škole dođem prateći vidljive bandere i žice, završio u neprohodnom grmlju.

U potrazi za putem do škole, prolazim pored nekoliko seoskih kuća. Deluje potpuno nestvarno da su, i posle šezdestak godina i iseljavanja domaćina, u sasvim dobrom stanju.

Stare, tradicionalne kuće u Ostrozubu

U usputnom dvorištu je, čini mi se, još jedna nova, ili adaptirana kuća. Izbor materjala mogao bi da je uvrsti u, ovih dana "ekskluzivno evropske", ekološke kuće.

Nova ekološka kuća u Ostrozubu

Konačno, na zamišljenom putu ka školi, naizlazimo na prvu osobu u selu. Tu je sve, što bi trebalo da bude u jednom seoskom domaćinstvu: šporet na drva, koji se (uvek i po pravilu) dimi, poznati čunak i domaćica, koja peče paprike.

Dvorište u kome se peče paprika

Kao u igricama, na ovom savladanom nivou dobijamo detaljnija uputstva: kako da kroz lavirint bukove šume Ostrozuba, stignemo do škole. Staza, s obzirom da nije reč o putu, delimično je zarasla i prolazi između stogodišnjih bukvi.

Staza do škole prolazi bukovom šumom

Škola u Ostrozubu

Konačno, posle petnaestak minuta hoda kroz šumu (koji prija samo leti), pa još malo nekim putem, stiže se u centar Ostrozuba. Ili tačnije: do škole i nekoliko obližnjih kuća.

Škola u Ostrozubu bilo je istureno, četvororazredno odeljenje škole iz Ruplja. Prestala je s radom krajem šezdesetih godina, a nakon masovnog iseljavanja stanovnika. Imajući u vidu proteklo vreme i sve planinske, snežne zime, čudno je da se zgrada škole nije već potpuno srušila. Mogući odgovor je: veštine i znanja crnotravskih zidara.

Škola u Ostrozubu

Vreme je sasvim dobro preživela i spomen-plača na školskom zidu, iz 1950. godine:

"Januara meseca 1943 godine vođene su borbe između Bugara i partizana posle kojih su Bugari streljali simpatizere NOP-a i spalili im kuće. Decembra meseca 1943 godine vođene su borbe između Bugara i terenskih bataljona Crne Trave i Lužnice. 3. maja 1944 godine na ovom mestu je formirana 12 srpska brigada od Crnotravskog terenskog bataljona i Komande mesta Crna Trava, Ruplje i Dobro Polje. 29. novembar 1950 g. Narod sela Ostrozuba MNO-a Ruplje".

Spomen-ploča na zidu škole

Preko puta škole je nekoliko kuća. Trava je nedavno pokošena.

Kuća u centru Ostrozuba

Kako stići do sela

Do Ostrozuba može se stići putem Crna Trava - Bistrica - Vlasotince. Od Crne Trave do Ostrozuba je oko 20km i 45 minuta vožnje. Novim, asfaltnim putem od Vlasotinca preko Bistrice, do Ostrozuba je oko 25km i 60 minuta vožnje. U oba slučaja, skretanje za Ostrozub je na Čobancu. Ostrozub je od Čobanca udaljen oko 5km, pa po Google mapama u Ostrozub se stiže za 15 minuta. Sasvim moguće, kada se pogleda i proračuna iz satelita. Dole, na terenu, malo je drugačije.

 

Ako dođete leti, moguće je da u Ostrozubu sretnete ljude. Bićete dobrodošli!

---

Zahvaljujem se:

• Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Zaboravljena Srbija - poslednje godine crnotravskih sela".
  (Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, koje je finansijskim sredstvima podržalo realizaciju projekta)
• Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odboru za selo, na podršci;
• prijatelju Ranđelu Nikoliću (ili samo: Lale iz Broda), koji je uspeo da nas doveze šumskim i poljskim putevima u Ostrozub i
• ljudima iz Ostrozuba, čije sam lepe plotove i kuće fotografisao, nadajući se da neće da mi zamere.