Dobro Polje, Crna Trava

Dobro Polje je filmski studio bez glumaca na otvorenom, a na nekoliko fotografija bez ljudi, stanu istorija sela i istorija četiri države.

Centar sela Dobro Polje

Dobro Polje posetio sam u avgustu 2019. godine, putujući crnotravskim putevima - od sela do sela.

Centar Dobrog Polja smestio se u brda, 5-6km zapadno od ogranka drevnog Carigradskog druma, koji je vodio od Sastav Reke, preko Crne Trave ka Vlasini. Poput ostalih crnotravskih sela, Dobro Polje obuhvata više rasutih mahala. Neke od njih prirodno su okrenute Dobrom Polju: Igrište, Crkvena Čuka, Selište, Bobina, Stanci, Đurkovica, Zdravkovci, Bazov Dol. Ostale su administrativno, više puta pripajane, pa seljene u druga crnotravska sela.

Na putu za Dobro Polje

Prvi deo putovanja u Dobro Polje počinje na magistralnom putu Sastav Reka - Crna Trava. Skretanje za Dobro Polje je na petom kilometru od Sastav Reke i desetom kilometru od Crne Trave. Od skretanja do sela je šest kilometara planinskog puta. Kada se tim putem pođe ka selu, dobropoljska vremenska mašina vraća nas stotinak godina u prošlost.

Put za Dobro Polje

Najvećom dužinom put prolazi strmom padinom, kroz staru i gustu bukovu šumu. Poneki zrak sunca probije se samo sredinom leta. Na putu nema ljudi ni vozila, pored puta nema kuća, ili se ne vide. Zahvaljujući Laletu iz Broda, za jednu sigurno znam da se sklonila u duboku jarugu pored potoka. Teško je zamisliti da je, ne tako davno, u toj kući i baš na tom mestu, u jaruzi kraj potoka, živela jedna meštanka.

Bukova šuma na putu za Dobro Polje

Prvi znak blizine sela je Dobropoljski potok. Beskrajno lepa, bistra i hladna voda preliva se preko kamenih kaskada. Nadam se da će nepristupačan teren obeshrabriti priučene MHE investitore i da će potok sam sebe uspeti da odbrani.

Kaskade Dobropoljskog potoka

Nekoliko metara nakon kaskada, slučajno ili namerno, potok se umiri, pregazi put, pa plahovito nastavlja padinom dalje.

Pomirljiv susret Dobropoljskog potoka i dobropoljskog puta

U centru Dobrog Polja

Iza poslednje krivine puta, ulazi se pravo u centar Dobrog Polja, a pomenuta dobropoljska vremenska mašina vraća nas stotinak godina u prošlost. Nekoliko grupisanih objekata više liče na kulise skupog, filmskog spektakla, nego li na pravo selo. Vlada potpuna tišina, na scenu ne izlaze glumci, a ne pojavljuju se ni meštani.

Šta se zapravo dogodilo? Dobro Polje, sa svojim mahalama, jedno je od crnotravskih sela, koje će za nekoliko godina ostati bez stanovnika. Po popisu iz 1879. Dobro Polje imalo je 806 stanovnika, a po posleratnom popisu, 1948. godine, u selu i mahalama živelo je 420 stanovnika. Broj stanovnika počinje naglo da opada počev od 1971, kada je popisano 200 stanovnika. Po popisu iz 2002. Dobro Polje ima 16 stanovnika. Ovih dana, u selu i mahalama, cele godine živi manje od desetoro meštana.

Škola i zadružni dom

U centru Dobrog Polja smestile su se zgrade: škola, Zadružni dom, mesna kancelarija; zatim crkva i nekoliko privatnih objekata. Prema nekim podacima (koje nisam proverio), prvi školski razredi postojali su još 1878, a nastava se održavala u Crkvenoj kući.

Zgrada škole u Dobrom Polju

Sadašnja škola izgrađena je 1931. godine. Ne znam dokle je radila, ali prateći popise, sasvim je moguće da krajem sedamdesetih đaka više nije bilo.

Zgrada škole iz 1931. godine

Posle skoro sto godina, iako napuštena, na zgradi nema ozbiljnih oštećenja, pa je škola do ovih dana sačuvala znanja i veštine crnotravskih zidara.

Ulaz u školu

U centru sela nalazi se nekoliko kuća, koje su vlasnici obnovili prethodnih godina.

Centar sela Dobro Polje (foto: Andrej Cvetković)

Izgrađene su u nizu, slične su i pretpostavljam da pripadaju istoj familiji.

Obnovljene kuće u Dobrom Polju (foto: Andrej Cvetković)

Lepe seoske kuće u nizu (foto: Andrej Cvetković)

Tog avgustovskog dana, kada smo posetili Dobro Polje u centru nije bilo ljudi, a jednu kuću ostala je da čuva čuvarkuća.

Čuvarkuća na pragu seoske kuće

U blizini je još jedna lepa, seoska kuća. Po neproverenoj priči, vlasništvo je seoskog poštara.

Stara seoska kuća u centru Dobrog Polja

Letnji dan prepun sunca, bela kuća i livada sa procvetalom hajdučkom travom i svim mogućim lekovitim biljčicama, pravi su motiv za mesec avgust na zidnom kalendaru.

Motiv za zidni kalendar

Ponovljena priča o zadružnim domovima

Ideja zadrugarstva nastala je pre Prvog svetskog rata. Praksa je bila da se, posle svih plaćanja, od preostalog novca grade zajednički objekti. Između ostalog i zadružni domovi. Posle Drugog svetskog rata zadruge su bile državni projekat, a Prvi petogodišnji plan FNRJ predvideo je, između ostalog, izgradnju 1500 zadružnih domova. Urađeno je 15 tipskih projekata, prilagođenih podneblju, raspoloživim materijalima i znanjima lokalnih majstora. Građeni su malo dobrovoljno, malo "pod kulukom" ali, u bilo kom slučaju, postali su centri opismenjavanja, društvenog i političkog života sela.

Jedan od zadržnih domova izgrađen je u Dobrom Polju.

Zadružni dom u Dobrom Polju

U centralnom delu zadružnog doma nalazi se sala, čija je veličina prilagođena broju stanovnika sela. Enterijer čine drvene klupe, a ponekad i bina.

Sala Zadružnog doma u Dobrom Polju

Sastavni deo objekta je kancelarijski prostor, korišćen za lokalne i državne poslove.

Kancelarije u Zadružnom domu (foto: Andrej Cvetković)

U hodniku Zadružnog doma u Dobrom Polju preostala je zastava SFRJ, koja je najavljivala i obeležavala: 1. i 25. maj, 4. i 7. juli i konačno 29. novembar.

Stara zastava SFRJ

Poslednjih godina hodnik Doma služi da se saopšte tužne vesti. Neke od umrlica stare su dvadesetak godina. Među njima je Milorad Dimitrijević - Lenjin, profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, rođen u Dobrom Polju, a preminuo 2008. godine u Beogradu.

Hodnik Zadružnog doma

Ovih dana u Zadružni dom Dobrom Polju niko ne dolazi. Ostao je samo isti, širok pogled na dobropoljska brda.

Pogled kroz prozor na dobropoljska brda

Seoska crkva

Na zaravni ispod Zadružnog doma, s pogledom na crnotravske mahale, smestila se seoska crkva sa zvonikom.

Zvonik i crkva u Dobrom Polju

Fasade i krov su u dobrom su stanju - verovatno su nedavno obnovljeni.

Crkva u Dobrom Polju

Za razliku od crkve, koja je u obliku jednostavnog, pravilnog geometrijskog tela, zvonik je raskošniji i više liči na crkvu od same crkve. (Pročitajte i priču o crkvi u Dobrom Polju)

Zvonik crkve u Dobrom Polju

Tragedije i sećanja

Ne postoji ni jedno crnotravsko selo koje, nakon svih mogućih ratova nije brojalo žrtve: počev od Balkanskih ratova, pa do 1999. Takođe, ne postoji crnotravsko selo u kome nije postavljena bar spomen-ploča s imenima stradalih.

U porti seoske crkve nalaze se dva spomenika. Jedan je podignut Bogomiru Zdravkoviću, koji je: "... živeo 36 godina, poginu od Bugari 16. III ...". Detaljnije podatke o Bogomiru Zdravkoviću dao je Zoran Stojičić, Bogomirov unuk: "Bogomir Zdravković je poginuo 16.03.1944. godine, stradavši od Bugarske vojske. Samim tim odnosi se na Drugi svetski rat. E, sad tu ima nekih nedoumica... Bogomir je rođen 1906. godine (tako kaže moja majka), a imavši u vidu da je živeo 36 godina, kako piše na spomeniku, trebalo bi da je poginuo 1942. godine. Na spomen-česmi i u knjigama piše da je umro 1944. što se nikako ne uklapa u 36 godina života. Datum je takođe različit. Na spomeniku piše 16.3. a u knjizi piše 19.3. Bogomir Zdravković je inače moj deda, tačnije otac moje majke. Imao je petoro dece, sina i četiri kćeri. Sin se zvao Aleksa, a kćerke Kosovka, Stanica, Milunka i Slavica. Slavica je moja majka". (Zoran Stojičić: vlasotince.info@gmail.com)

Spomenik Bogomiru Zdravkoviću, 36 godina

Drugi spomenik podignut je Radomiru Ranđeloviću: "Ovde počiva Radomir O. Ranđelović. Živeo 29 godina, poginuo na Crni Vrh kod Knjaževca 23. juna 1944. godine. Spomen podiže supruga Stanica sa decom i baba Ana.".

Spomenik Radomiru O. Ranđeloviću, 29 godina

Kraj groblja, iznad centra sela, građani Dobrog Polja podigli su 4. jula 1961. spomen-česmu, posvećenu rođacima i susedima, stradalim u Drugom svetskom ratu. Na ploči su posveta: "Neka znoj naš padne gde je krv njihova pala da bi nam putevi bili dostojni njihove veličine" i spisak stradalih: Stojković J. Stojko (1919-1941), Petrović Đ. Milan (1906-1942), Zdravković N. Bogomir (1906-1944), Nikolić L. Stamenko (1923-1944), Zdravković J. Vojislav (1922-1944), Momčilović A. Svetomir (1912-1944), Ranđelović O. Radomir (1915-1944), Jović S. Dobrić (1923-1944), Kostić M. Živojin (1907-1944), Veličković D. Radomir (1925-1944), Kostić M. Božilo (1907-1944), Pavlović M. Danilo (1911-1944).

Spomen-česma posvećena stradalim u Drugom svetskom ratu

Najveći broj meštana poginuo je 1944. godine. Tragedija je još veća, kada se izračunaju godine stradalih: najstariji poginuo je u 37. godini, a najmlađi u 19. godini.

Stari spomenik na seoskom groblju u Dobrom Polju

Ako bih birao najbolji ugao za fotografiju Dobrog Polja, moguće je da bih odabrao pogled na selo preko stare, kamene ograde, obrasle mahovinom i lišajem.

Stara kamena ograda (foto: Andrej Cvetković)

Kako stići do sela

Dobro Polje je selo rasutog tipa, pa sam tokom prepodnevnog boravka video samo centar sela. Prvom prilikom voleo bih da posetim i ostale mahale. 

Šumski put do Dobrog Polja

Ukoliko želite da posetite selo, svakako izaberite leto. Do centra Dobrog Polja putuje se magistralnim putem Sastav Reka - Crna Trava - Vlasina. Skretanje je na petom kilometru od Sastav Reke i na desetom kilometru od Crne Trave. Od glavnog puta do sela je 6km planinskog puta, koji prolazi gustom, bukovom šumom.

 

Leti ćete u Dobrom Polju sresti dobre ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Zaboravljena Srbija - poslednje godine crnotravskih sela".
  (Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, koje je finansijskim sredstvima podržalo realizaciju projekta)
• Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odboru za selo, na podršci;
• prijatelju Ranđelu Nikoliću (ili samo: Laletu iz Broda), koji je uspeo da nas doveze šumskim i poljskim putevima u Dobro Polje i
• ljudima iz Dobrog Polja, čije sam selo i lepe kuće fotografisao, nadajući se da neće da mi zamere.