Čobanac, Crna Trava

Tajne sa sabora na Čobancu i vilama, koje tu navrate noću po mesečini, govore se u poverenju. A zbog različitih cvetića i biljčica, Čobanac sam proglasio za botaničku baštu.

Panorama Čobanca

Na Čobanac sam došao u julu 2019. godine, putujući crnotravskim putevima - od sela do sela.

Čobanac (verovatno skraćeno od: Čobansko polje) je zaravan, na prosečnoj nadmorskoj visini 1480m. Postavljen je centralno u odnosu na više zapadnih, crnotravskih sela i mahala: Dobro Polje, Vus, Bistrica, Ostrozub.

Pogled sa Čobanca na susedne mahale

Ovih dana na Čobancu nema nikoga: ni čobana, ni stada. S obzirom da u okolnim selima i mahalama živi malo ljudi, ili uopšte ne živi, Čobancem retko ko prolazi, ne računajući šumare iz Srbija šuma. Inače, a u poverenju, šumari nisu baš omiljeni u ovim krajevima. Moguće da je to razlog, zbog koga pečate lupaju predveče i kad se smrkne.

Poljski put za Čobanac

Sabori na Čobancu

Ne znam da li je Čobanac baš na ovom mestu zbog okolnih sela i mahala, ili su one tu zbog Čobanca. Ali, zahvaljujući položaju i putevima, koji se tu račvaju, Čobanac je, bio i ostao, tradicionalno mesto susretanja stanovnika ovog kraja. Ovih dana na sabor se dolazi čak iz Beograda.

Kapija Čobanca

Tokom boravka na Čobancu, a u hladu ona tri stogodišnja hrasta, čuo sam verodostojnu priču o saborima. Počinjali su ujutru, završavali se sledećeg jutra. I kao što pravila nalažu, sabor nije sabor bez nekoliko kafana. Jednu od kafana, držala je porodica Nikolić iz Broda. Pripreme su počinjale nekoliko dana pre početka sabora. Piće i hrana dovoženi su iz Predejana, Vlasotinca, Broda. Prvo na konjima, kasnije dodževima i drugim terenskim vozilima. Kafanske noći bile su i bučne i preznojene, a kafana ne bi bila kafana ako nema poneke razbijene čaše, flaše, a retko i glave. Dešava se!

Ranđel Nikolić (ili lepše: Lale iz Broda) sa tragovima saborskih noći

Meni lično lepše su priče o tajnim ljubavima, koje su tu počinjale. Neke su se sledećeg dana završile, neke su ostale. Ovih dana, u jednom lepom crnotravskom selu, čuo sam jednu od tih saborskih, ženskih ljubavnih tajni. Ispričana je poluglasno i tajanstveno, sa setnim osmehom. Pa neka tajna ostane tajna!

Botanička bašta "Čobanac"

Retko se dogodi da u nekom od velikih, evropskih gradova ne postoji botanička bašta. Najčešće je to jedno od preporučenih mesta za posetu, sa prepoznatljivim: "must visit (ili) see" i obaveznim "selfijem". Bogate su baš kao gradovi u kojima se nalaze. Međutim, ne privlače me previše banane, palme i orhideje u Berlinu i Milanu, ili oni džinovski, japanski lokvanji u bari s piranama u Beču. Jer nije im tu mesto.

Za razliku od njih, na Čobancu je sve na svom mestu: od nekog šarenog cveća, trava koje se presijavaju na suncu, borovnica i šumskih jagoda. Zato, a sasvim na svoju ruku i samovoljno, proglasio sam Čobanac za botaničku baštu. Iako sam botaniku zaboravio, pa od stotinu biljaka i cvetića sa Čobanca prepoznajem samo belu radu - lat. Bellis perennis, siguran sam da bi me i naš Josif Pančić podržao.

Julsko cveće

Jedan od mojih omiljenih cvetova je bela rada.

Livade s belom radom

Podnevni Čobanac prepun je sunca, pa se i obična trava presijava u žuto-zlatnim bojama.

Julsko podne na Čobancu

Kao po dogovoru, svaki deo livade cveta drugim bojama.

Žuta livada

Pored žute livade je livada s belom radom.

Livada s belom radom

Botanička bašta na Čobancu još po nečemu se razlikuje od onih evropskih. Po jednoj od legendi, koje se na Čobancu vrlo tiho i samo u poverenju govore, letnje noći na Čobancu pripadaju vilama. Priča je sasvim logična: ima dovoljno samoće (jer se ljudi plaše vilinske omame), cveća da se okite, zvezda da zaigraju vilinsko kolo. Volim da verujem u legende, pa razmišljam odakle nam te vile dolaze. Možda iz potpuno paganskog "Buđenja proleća" Igora Stravinskog? Uostalom, zašto su se poslednjih godina pojavile breze na Čobancu?

Breze - nova scenografija Čobanca

Neki od poljskih i šumskih puteva, kojima se dolazi na Čobanac, ostali su isti.

Put od Čobanca prema Ostrozubu

Kako stići do Čobanca

Čobanac se nalazi se na raskrsnici puteva: ka Brodu (12km), do Vusa (4km), prema Ostrozubu (4km), ka Bistrici (6km) i dalje ka Vlasotincu (20km).

Ukoliko želite da posetite Čobanac, dođite na sabor. Ako želite da budete sami, izabarite neki drugi letnji dan.

 

Na Čobancu najčešće nema ljudi - dočekaće vas botanička bašta. Dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Zaboravljena Srbija - poslednje godine crnotravskih sela".
  (Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, koje je finansijskim sredstvima podržalo realizaciju projekta)
• Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odboru za selo, na podršci i
• prijatelju Ranđelu Nikoliću (ili samo: Lale iz Broda), koji nas je ladom nivom proveo najneprohodnijim putevima do najskrivenijih crnotravskih sela.