Čuka, Crna Trava

Selo Čuka skupilo je nekoliko mahala, rasejanih po okolnim brdima. Neke od kuća napuniće sto godina, a izvori pitke, hladne vode u dvorištima nisu presušili.

Panorama mahale Grci

Selo Čuka i nekoliko njenih mahala posetio sam u julu 2019. godine, putujući crnotravskim putevima - od sela do sela.

Reč "čuka" turskog je porekla i obično opisuje strmu padinu i nepristupačni vrh brda. Pripremajući se za put u Čuku i njene mahale, očekivao sam da dođem u zabačen, brdovit i šumovit kraj. Međutim, već prvi susret sa selom ostavlja potpuno drugačiji utisak. Posle nekoliko kilometara planinskog puta, ulazi se na potpuno pitomu, široku zaravan.

Na ulazu u selo

Pre obilaska, kratku priču o selu ispričali su nam naši domaćini Bosanka i Todor Jović. Čuka je selo rasutog tipa. Čini je nekoliko mahala, posejanih po okolnim brdima: Diminci, Drndari, Grci, Pečinovci, Radovinci, Rakinci, Teskovo i Valog. Tačan broj stanovnika teško je odrediti. Po popisu iz 1948. bio je 91 stanovnik, 1971. popisano je 57 stanovnika, a 2011. samo 13 stanovnika. Škola se nalazila u mahali Diminci i radila je do sredine sedamdesetih godina.

Ovih dana, tokom cele godine, u mahalama živi manje od 10 stanovnika.

Todor Jović (foto: Emil Vlajić)

Od pre nekoliko godina, bračni par Jović živi cele godine u Čuki. Vreme provode čuvajući šest koza i 11 jarića. Tokom leta pripremaju seno za zimu, skupljaju lekovito bilje, maline, borovnice. Kuća i dvorište su sređeni pa, bar na prvi pogled, boravak na selu im prija.

Domaćinstvo porodice Jović

U okolini domaćinstva Jovićevih nalazi se nekoliko izuzetno lepih kuća, pripremljenih za budući duži boravak.

Seosko domaćinstvo

Fasade su sveže okrečene, ograde zaštićene i pripremljene za zimsko vreme.

Seosko dvorište (foto: Andrej Cvetković)

Izbor drveta za fasadu doprineo je da se i nove kuće uklape u okolinu i da u zimskom periodu sačuvaju unutrašnju toplotu.

Nove kuće

Seoskim sokacima - od mahale do mahale

Od mahale Grci, pa do ostalih delova sela, stiže se uzbrdo, glavnim sokakom. Odatle se pruža širok pogled na ravan deo sela i poneku baštu.

Pogled na mahalu Grci

U jednoj od seoskih bašti, domaćin se uspešno bori s krompirovom zlaticom. Za proizvodnju, ovih dana izuzetno traženog, neprskanog, organskog krompira, dovoljni su metla i rastvor koprive.

Prskanje krompira metlom i koprivom (foto: Andrej Cvetković)

Mahale Čuke pravilno su raspoređene po okolnim brdima. Međutim, za nekoga sa strane, raskrsnice sokaka su ponekad nerešiv problem: koji put izabrati.

Raskrsnica seoskih sokaka

U mahali Radovinci

Birajuću sasvim slučajno, put nas je doveo u mahalu Radovinci. Domaćinstva su se pravilno rasporedila na padini, između starih četinarskih i bukovih stabala.

Mahala Radovinci

 Nedaleko od prvih kuća je stara, seoska česma. Iako je juli i prilično toplo, česma nije presušila, a voda je baš hladna.

Seoske kuće

Pored česme je pojilo, znak da je nekada u ovim domaćinstvima bilo stoke.

Stara seoska česma (foto: Emil Vlajić)

U dvorištima nema ljudi i čini se da dugo nisu ni dolazili. I pored toga, kuće su u sasvim dobrom stanju i sa malo sređivanja, život u njima mogao bi da se nastavi.

Stara seoska kuća

Kada se na prethodnoj raskrnici odabere onaj drugi sokak, stiže se do sledeće mahale. Već u prvom dvorištu zatičemo domaćine, koji ovde provode deo leta.

Seosko dvorište (foto: Emil Vlajić)

U dvorištu je stari ambar, izgrađen po svim pravilima narodne gradnje.

Stari seoski ambar (foto: Emil Vlajić)

Kuća je sveže okrečena, što je znak da domaćini redovno dolaze.

Lepa seoska kuća (foto: Emil Vlajić)

U dvorištu su izvor, čija je voda sprovedena do izuzetno zanimljive česme.

Izvor i neobična česma (foto: Emil Vlajić)

I ostale kuće u mahali su sređene, dvorišta su pokošena, a bilo je vremena da se i ruže posade.

Lepo seosko dvorište (foto: Emil Vlajić)

Vraćajući se, dolazimo ponovo do početne raskrnice. Jedan put vodi uzbrdo i desno, drugi levo nizbrdo, a treći nekuda pravo.

Seoska raskrsnica

U mahali Rakinci

Sokaci u mahali obrasli su travom, s malo tragova retkih vozila, koja tuda prođu.

Travnati seoski sokak

Krećući se jednim od sokaka, stigli smo u mahalu Rakinci i do jedne od nekoliko, letnjih stanovnika - gospođe Branke Stanimirović.

Branka Stanimirović

Ispred kuće je izvor čiste i hladne vode za piće.

Izvor čiste, hladne vode

Umeće crnotravskih zidara i kvalitet nekadašnjeg građevinskog materijala vidljivi su u celoj Čuki. Kuće bez ikakvih problema prežive plananski zime, dočekaju često i stogodišnjicu.

Kuća iz 1956. godine

U istom sokaku je kuća iz 1929. godine. Vlasnik je strpljivo i predano sređuje i čuva.

Kuća iz 1929. godine

Svaki detalj pažljivo je obrađen, uključujući i bogatu plastiku fasade. Kada sam prolazio tuda, u kući nije bilo nikoga, osim stare lutke na prozoru. Rado bih da mi neko ispriča čija je lutka i šta je bilo dalje.

Stogodišnja kuća s lutkom na prozoru

Uz planinsko i livadsko bilje, po crnotravskim mahalama ima i pravih, nekadašnjih ruža, čijeg se mirisa sećam.

Dvorište s mirišljavom ružom

Nedovršena priča o kozama i brezama

Priča o kozama, pre svega domaćoj (lat. Capra aegagrus hircus) prilično je složena. Uspešno preživljava u brdovitim i planinskim predelima, hraneći se postojećom, često oskudnom vegetacijom. U domaćinstvima koriste se mleko i meso, a od angorskih i kašmirskih kvalitetna dlaka.

Kod nas je sredinom XX veka broj domaćih koza, zbog stavova da uništavaju vegetaciju, sveden na biološki minimum.

Koze porodice Jović (foto: Andrej Cvetković)

Kada je počelo iseljavanje stanovništva iz crnotravskih sela, livade su ređe košene, koza i ovaca bilo je sve manje. Nakon 30-40 godina posledice su očigledne. Pašnjaci i njive obrasle su šibljem, a celim krajem proširila se izuzetno ekspanziona breza (lat. Betula). 

Koze vole da se slikaju (foto: Andrej Cvetković)

I pored činjenice da je breza lepo drvo, meštanima crnotravskih sela smeta širenje breza. Breze smanjuju površine pod pašnjacima, brezovo drvo nije dovoljno kvalitetno za korišćenje u građevinarstvu, a pojedine vrste su zaštićene, pa je seča zabranjena.

Portret koze s klepetušom (foto: Andrej Cvetković)

Jedno od prirodnih rešenja, za vraćanje pašnjaka na crnotravska brda, je povećanje broja koza i ovaca. Ovih godina ljudi je sve manje, proces je dugotrajan, a rezultat krajnje neizvestan.

Portret jedne koze (foto: Emil Vlajić)

I na kraju, malo bih promenio poznatu, narodnu izreku: "Plašljiv kao koza.". Moje iskustvo s kozama u domaćinstvu Jovićevih malo je drugačije, pa bih rekao: "Radoznao kao koza.".

Kako stići do sela

S obzirom da je selo rasutog tipa, tokom popodnevnog boravka video sam samo deo sela. Prvom prilikom voleo bih da posetim i sve ostale mahale Čuke.

Putokaz za Čuku

Mahale sela Čuka nalaze se zapadno od puta Crna Trava - Vlasina. Skretanje za Čuku je na petom kilometru od Crne Trave i na 11. kilometru od Vlasine. Odatle, pa do mahale Grci, manje je od jednog kilometra planinskog puta, ili oko pet minuta vožnje. Skretanje nije obeleženo, ne računajući rukom ispisan natpis i putokaz, na objektu čiju namenu nisam prepoznao.

 

U mahalama Čuke žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Zaboravljena Srbija - poslednje godine crnotravskih sela".
  (Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, koje je finansijskim sredstvima podržalo realizaciju projekta)
• Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odboru za selo, na podršci;
• našim domaćinima, Branki Stanimirović, Bosanki i Todoru Joviću na gostoprimstvu i pričama o Čuki i njenim mahalama i
• ljudima iz Čuke, čije sam lepe plotove i kuće fotografisao, nadajući se da neće da mi zamere.