Mlačište, Crna Trava

Mlačište ima tri verzije neproverene istorije. Ljudi je sve manje, ali još uvek opstaju lepa seoska domaćinstva i sećanja na stradale junake.

Julski predeo u Mlačištu

Mlačište sam posetio u julu 2019. godine, putujući crnotravskim putevima - od sela do sela.

Kratka, potpuno neproverena istorija Mlačišta

Selo, sa svojim mahalama, smestilo se kraj jednog od starih puteva, od Predejana ka Crnoj Travi. Po jednoj od priča o nazivu mesta, Turci su u Mlačištu kopali neku rudu (gvožđa: hematit, magnetit, limonat, ili olova: galenit). Za odvajanje metala od šljake koristili su asimetrične čekiće, buka se daleko čula, pa je selo nazvano: Mlačište. Ako su postojali rudnik i topionica, bili su potrebni radnici, pa je tako naselje i nastalo. S druge strane, sasvim je moguće da su ljudi domove podizali malo dalje od puta, sklanjajući se od Turaka. U Bajincima sam, međutim, čuo priču o hajducima, koji su putujućim Turcima naplaćivali harač. Tako je moguće da su prve kuće u Mlačištu sagradili (s turskim parama, naravno) baš ti hajduci. Iskreno, meni se najviše dopada poslednja priča!

Levo-desno sokacima Mlačišta

Svi poznati gradovi imaju besplatne, štampane, ili internet vodiče: šta da vidite za jedan dan, pa za pola dana. Ponekad i za 1 sat - vreme koje je vaša turistička agencija predvidela za obilazak Rima, na primer. I tako, krenete izglačanim pločama i kaldrmom, za kolonama znojavih i dronjavih turista. Ja, međutim, radije biram drugi način - od ulice do ulice, a u Mlačištu: od sokaka do sokaka.

Po podacima popisa iz 2011. godine, Mlačište je imalo 20 stanovnika. Po rečima mojih domaćina, ovih dana u Mlačištu cele godine živi 10 stanovnika. Nedovoljno da se sačuvaju i održavaju nekada vrlo lepa domaćinstva.

Stara seoska kuća

Nepokošena trava u dvorištu sasvim dovoljno govori.

Lepo seosko dvorište

U Mlačištu, ipak, još uvek ima ljudi. U jednom od seoskih sokaka naišao sam na uređenu okućnicu, s divnom kućom i ambarom, koji bih uvrstio u izuzetno lepe primere seoske arhitekture.

Očuvano seosko domaćinstvo

Ovih dana nekadašnji stanovnici Mlačišta vraćaju se u svoje selo. Dokaz su novosagrađene kuće. Lepo je što je prekoputa mala seoska bašta, ograđena koljem.

Mala seoska bašta i nova kuća

Doterana kuća i pripremljena drva za zimu nagoveštavaju nameru domaćina da zimu provede u Mlačištu. Jer Mlačište je lepo od proleća do jeseni. A sigurno i zimi: sneg je beo kao sneg, uz sunčan dan u podne.

Doterana seoska kuća čekajući zimu

Retko sam u crnotravskim domaćinstvima viđao koze i ovce. Moguće je da su u julu negde na ispaši. A i koze retko viđaju nepoznate ljude, pa ne čudi što su radoznale.

Očigledno je da su koze najčistije domaće životinje

Nažalost, postoje i kuće koje možda neće dočekati naredno proleće.

Orunula seoska kuća

Crnotravski predeli prepuni su čiste i hladne izvorske vode. Nadam se da neće baš svi izvori i potoci pokretati besmislene MHE, ili stići u plastici na police mega trgovinskih lanaca.

Jedan od hiljada crnotravskih izvora

Dvorišta u Mlačištu procvetaju u proleće, pa tako do jeseni.

Dvorište s planinskim biljem

Kada ljudi odu, dugo godina iza njih kuću čuvaju zdravac, šimšir i perunika ...

Lepa seoska kuća sa šimširom u bašti

... ili čokot vinove loze.

Čokot vinove loze u dvorištu lepe, tradicionalne kuće

Još jedno domaćinstvo s nizvesnom budućnošću. Nevažno je da li je kuća mala, ili velika, kuće po crnotravskim selima imaju svoj sopstveni stil.

Seosko domaćinstvo koje ovog proleća niko nije posetio

Malo dalje, u istom ili susednom sokaku, je nova kuća - pouzdan znak da se neko vraća u selo.

Nova kuća u jednom od seoskih sokaka

Postoje dva prepoznatljiva znaka života u kući: dim iz dimnjaka i veš, koji se suši u dvorištu. Kada ima ljudi, poneka polomljena taraba biće sigurno zamenjena.

Domaćinstvo u kome se živi

Sećanja na ratne heroje

Posleratne godine bile su teške u svakom pogledu. I pored toga, sveža sećanja na žrtve nisu potiskivana. U većim selima podizani su spomenici. Dešavalo se da se već postojeći spomenik, posvećen rođacima i susedima stradalim u balkanskim i Prvom svetskom ratu, dopuni novim spiskom - pa tako dok ima mesta na spomeniku. U manjim selima i mahalama sećanja su postavljana na zidove škola, zadružnih domova i kuće stradalih.

U Mlačištu je kuća narodnog heroja Sinadina Milenovića.

Kuća narodnog heroja Sinadina T. Milenovića (foto: Andrej Cvetković)

Spomen-ploča na kući.

Spomen-ploča na rodnoj kući narodnog heroja Sinadina T. Milenovića

Natpis na ploči: "U ovoj kući se rodio i živeo narodni heroj Sinadin T. Milenović, zamenik komandanta II južno moravskog partizanskog odreda i organizator NOP-a u Crnoj Travi i okolini. Poginu u borbi protiv bugarskih fašista septembra 1943. g. kod sela Radosina. Sreski odbor Saveza boraca NOR-a Vlasotinci, 7. jula 1953. g.".

Putujući crnotravskim selima nailazio sam na spomenike i spomen-ploče sa imenima ljudi, koji su stradali i posle oslobođenja, ili poslednjih dana rata. Jedan od njih je Aca Sinadinović, poginuo u avgustu 1944.

Kuća Ace Sinadinović, prvoborca NOR-a

Natpis na ploči je: "U ovoj kući rodio se prvoborac NOR-a Aca Sinadinović, član PK SKOJ-a koji je hrabro pao za slobodu svoga naroda avgusta 1944. god. Spomen-ploču podiže organizacija Narodne omladine i organizacija Saveza boraca NOR sreza Vlasotinačkog. 10. oktobar 1951. godine.

Često su, u slučajevima kada se obeležava događaj, podizane spomen česme. Jedna od njih je u okolini Mlačišta.

Spomen česma u okolini Mlačišta

Natpis na ploči je: "23. aprila 1943. god. na ovom mestu održan je sastanak Okružnog komiteta KPJ Pirot, na kome je doneta odluka o formiranju Omladinskog udarnog bataljona. 7. jul 1950. g, Narod MNO-a Mlačišta i Ruplja".

Ne baveći se politikom, nekadašnjom i sadašnjom, postoje događaji i ljudi koje ne bih da zaboravim. Pa ako kuća sa spomen-pločom ostane sama, ili skoro da ne postoji više, zašto se autentični artefakt naše istorije ne bi sačuvao - čemu služe muzeji? Da se ne dogodi da izgubimo celo jedno vreme, ili po B. Pekiću: da to ne budu "godine koje su pojeli skakavci".

Kako stići do sela

Mlačište sam upozna bez turističkog vodiča - polako, od sokaka do sokaka. Doći ću ponovo: zbog cvetnih dvoršta i lepih kuća, a zimi zbog snega koji je, sasvim sigurno, beo kao sneg.

Do Mlačišta možete stići iz Predejana, putem ka Crnoj Travi (23 km prohodnog puta i 40 minuta vožnje). Ukoliko pođeta iz Crne Trave prema Predejanima, do Mlačišta je 15km prohodnog puta, a vožnja traje oko 30 minuta. Po suvom vremenu put je prohodan i za putnička vozila.

 

 

U Mlačištu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Zaboravljena Srbija - poslednje godine crnotravskih sela".
  (Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, koje je finansijskim sredstvima podržalo realizaciju projekta)
• Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odboru za selo, na podršci;
• našim domaćinima: Stančetu Mladenoviću, Ljubiši Rakiću i Miletu Milenoviću na gostoprimstvu i pričama o Mlačištu i okolnim mahalama;
• prijatelju Ranđelu Nikoliću (ili samo: Lale iz Broda), koji nas je ladom nivom proveo najneprohodnijim putevima do najskrivenijih crnotravskih sela;
• ljudima iz Mlačišta, koje nisam upoznao, a čije sam lepe plotove i kuće fotografisao, nadajući se da neće da mi zamere.