Vus, Crna Trava

Vus je oduvek bilo malo selo, s lepim kućama. I posle sto godina kuće su na broju, samo ljudi nema.

Seosko domaćinstvo koje voli da se slika

Vus sam posetio u julu 2019. godine, putujući crnotravskim putevima - od sela do sela.

Vus je malo selo, na granici crtnotravske  i vlasotinačke opštine. Nekada je bilo dvadesetak kuća i oko 80 stanovnika. Đaci su do škole u Dobrom Polju, preko Pobijenog kamena, pešačili oko 5km. Kuće su i danas skoro sve na broju, ali ovih dana u Vusu nema ljudi, koji cele godine borave u svom selu.

Janko Radisavljević iz Vusa

Nekoliko bivših stanovnika provede deo godine (od maja do novembra) u selu baveći malo zemljoradnjom i stočarstvom. Kada krenu ružni, jesenji dani, odu iz Vusa - vrate se sledećeg proleća.

Jedan običan letnji dan u Vusu

Letnji dan u Vusu je tih. Domaćinstva su grupisana oko glavnog sokaka, na padini s pogledom na okolna sela i mahale (moguće da je reč o vlasotinačkom selu Donje Gare). Prvi utisak je da su u selu živele imućnije porodice.

U neke od kuća ređe se dolazi, ali i pored toga su okrečene i čini se da će domaćini ovog trenutka otvoriti prozor.

Kuća s jelkom

Dalje sokakom, još jedno lepo, ali nažalost napušteno dvorište. Po mojoj, krajnje proizvoljnoj proceni, kuća će uskoro napuniti sto godina. Postoje, međutim detalji, na osnovu kojih zaključujem da vlasnici povremeno dođu svojoj kući.

Dvorište u Vusu

Nailazimo i na lepe kuće u koje se, kako se čini, ne dolazi.

Kuća u Vusu

Pre stotinak godina, u jednom dvorištu u Vusu, sazidana je kuća i posađene su jelke. Ovih dana, u istom, senovitom dvorištu i dalje su i kuća i jelke.

Stogodišnje druženje lepe kuće i lepih jelki

Na padini, sa širokim pogledom, nalazi se domaćinstvo, koje živi, a stogovi sena govore da ima krava i ovaca.

Domaćinstvo s pogledom

Na padini iznad puta, smestilo se još jedno, potpuno sređeno domaćinstvo. Jelen kapitalac nagoveštava da je domaćin vešt lovac. Ne znam da li ima jelena u ovim krajevima, ali trofejnih divljih svinja svakako ima. Možda bi ti iskusni lovci mogli malo da pomognu susedima iz okolnih mahala, pa da rasteraju vukove i lisice - tek da bude nekoliko kokošiju u dvorištu, a da jedna Mura, mlada šarplaninka, srećno preživi narednu zimu.

Obnovljena kuća s jelenom kapitalcem

Putujući srpskim gradovima i selima primećujemo da je sve manje građanskih i tradicionalnih kuća. Neke od njih su napuštene, pa su tako same, vremenom nestale. Događa se, međutim, da stare kuće, primerene podneblju, stilu, potrebama i ukusima prvih vlasnika, budu zamenjene bezličnim stakleno-metalnim kulisama. Pa ona lepa sela i nekada prepoznatljive četvrti gradova, više niko ne može da prepozna - kao da nikada nisu postojale.

U Vusu lepe kuće nastavljaju i dalje da žive - sa drugom, trećom i nekom sledećom generacijom.

Obnovljena tradicionalna kuća u Vusu

Dešava se takođe, da se na nacionalnim tv kanalima promovišu pozivi za povratak narodnoj i (tradicionalnoj) gradskoj arhitekturi. Neuspešno, naravno! Možda je bilo lakše da se postojeće lepo i prepoznatljivo sačuva?

Glavni seoski sokak

Za razliku od gradova, u planinskim selima drva za ogrev nikada ne nedostaje. Posebno kada su zimi u dvorištu.

Čekajući zimu

Moj omiljeni motiv su plotovi i ograde. Svi su drugačiji i svaki od njih ima sopstveni ritam.

Glavni sokak u Vusu

Kako stići do sela

Ukoliko želite da posetite Vus, izaberite leto. Do Vusa se može doći putem od Crne Trave ka Bistrici i Vlasotincu. Potrebno je preći 23km, a po lepom vremenu i bez žurbe, stiže se za oko 50 minuta. Skretanje sa puta za Vlasotince je na Čobanacu. Ukoliko se krene putem iz Broda, pa preko Čobanca, do Vusa je 13km (35 minuta) vožnje planinskim putem.

 

 

U Vusu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Zaboravljena Srbija - poslednje godine crnotravskih sela".
  (Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, koje je finansijskim sredstvima podržalo realizaciju projekta)
• Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odboru za selo, na podršci;
• našem domaćinu, Janku Radisavljeviću na gostoprimstvu i pričama o Vusu;
• prijatelju Ranđelu Nikoliću (ili samo: Lale iz Broda), koji nas je ladom nivom proveo najneprohodnijim putevima do najskrivenijih crnotravskih sela i
• ljudima iz Vusa, čije sam lepe plotove i kuće fotografisao, nadajući se da neće da mi zamere.