Darkovce, Crna Trava

Darkovce je sa svojim mahalama bilo najveće selo crnotravskog kraja. Sedamdesetih godina ljudi su otišli, a dve školske zgrade ostale su prazne.

Centar Darkovca u mahali Selište

Darkovce sam posetio u julu 2019. godine, putujući crnotravskim putevima - od sela do sela.

Darkovce je nekada bilo najveće selo crnotravske opštine. Po popisu iz 1948. godine imalo je 1500 stanovnika. Iseljavanje počinje početkom sedamdesetih godina, pa je 1971. bilo 1380, a 2011. samo 94 stanovnika. Ovih dana broj stanovnika Darkovca i njegovih mahala, koji cele godine žive u svojim domovima, ne prelazi 50, pretežno starijih osoba.

Mesna kancelarija i škola

Centar Darkovca je u mahali Selište. Tu su mesna kancelarija, zgrade škole i zadružnog doma, prodavnica, kafana. Brojne mahale rasute su po brdovitom, šumovitom terenu. Neke od njih su: Antunovi, Antunove Kolibe, Antunova Kruščica, Bojišini, Debeli Del, Dukat, Kurtini, Košarci, Livađe, Milčini, Mišini, Pavlovi, Petkovi, Rid, Ristini, Rženjaci, Šegenovi, Terzijini, Zlatanovi i Džokinci. Najveća mahala su Košarci.

Pogled na školu (foto: Emil Vlajić)

U centru Darkovca su dve školske zgrade. Sedamdesetih godina, od prvog do šestog razreda, u školi je bilo 250 đaka. Dece je nestalo, pa je škola zatovrena 1987. godine. U jednoj zgradi učili su đaci od prvog do četvrtog razreda, a u njoj je bila i školska menza. Kada je škola zatvorena, postojala je inicijativa da u zgradi proradi mali, proizvodni pogon. To se nije dogodilo, pa je izuzetno kvalitetno građena zgrada, bar za sada, prepuštena vremenu.

Školska zgrada za đake od prvog do četvrtog razreda

Stariji đaci, peti i šesti razred, bili su smešteni u susednoj zgradi, koju su delili sa bivšim zadružnim domom i seoskom prodavnicom.

Školska zgrada za đake petog i šestog razreda

U istoj zgradi, a naspram stare jabuke, radila je prodavnica.

Nekadašnja prodavnica (foto: Emil Vlajić)

Na zidu je spomen-ploča žrtvama svih ratova, koji su prošli darkovačkim mahalama. Kraj Drugog svetskog rata nije dočekalo pedesetoro stanovnika Darkovca. Spomen-ploča otkrivena je 13. jula 1952. godine. Obeležje su postavili: "Zahvalni narod Darkovca sreza Vlaseničkog i Opštinski odbor Saveza boraca Darkovce".

Spomen-ploča postavljena u znak sećanja na ratne žrtve Darkovca

Kraj puta je zgrada mesne kancelarije. 

Mesna kancelarija

U centru Darkovca nema crkve, postoji samo davno podignut zvonik. Malo se nakrivio, pa meštani planiraju da izgrade novi i da sačuvaju staro zvono.

Stari zvonik (foto: Emil Vlajić)

Kuće ne delim na velike i male, luksuzne i obične. Privlače me kuće, koje se razlikuju i koje se lako pamte. Verujem da će je, već idućeg leta, domaćini obnoviti i sačuvati skladnu jednostavnost fasade.

Vrlo lepa seoska kuća (foto: Andrej Cvetković)

Retko je selo u čijem centru ne postoji česma. U centru je davno sazidana česma, sa potpuno zdravom vodom za piće.

Seoska česma

Jedna od retkih privrednih aktivnosti stanovnika crnotravskih je eksploatacija drveta, pa se u svakom selu i šumskim putevima mogu sresti rashodovani vojni kamioni.

Stari vojni kamion (foto: Andrej Cvetković)

Crnotravski kraj ima veliki broj potpuno čistih izvora, rečica i potoka. Neki od njih još uvek nisu prodati nekoj od belosvetskih kompanija i sasvim su dobri za uzgoj pastrmke.

Jedan od darkovačkih potoka (foto: Emil Vlajić)

Darkovce na istočni i zapadni deo deli Darkovačka reka.

Most preko Darkovačke reke (foto: Andrej Cvetković)

Preko reke, prema seoskom groblju, je prepoznatljiva, seoska trafo-stanica iz pedesetih godina XX veka.

Stara seoska trafo-stanica

Jedan potpuno nesmotren kafanski razgovor

U crnotravskim selima i mahalama kafane i prodavnice su retke. Darkovce su malo veće selo, pa je zaostala seoska kafana. Nakon priča o lepom, letnjem vremenu, razgovor se sasvim nesmotreno, dohvatio borovnice. Pa kad je već tako, evo i hronologije. Krajem juna, jedna nova i lepa hladnjača u Brestoviku, oglasila je na šljaštećem kajronu (ona svetlucava traka sa tekstom, koji nikada ne uspevamo do kraja da pročitamo) da otkupljuje borovnicu po 200 dinara. Početkom jula, u pomenutoj kafani, započne priča o zasadima borovnice. Težak je to posao. Zimi je hladno, leti pretoplo. Pa ako se to izdrži, naiđu nepogode u obliku mraza, suše, grada. Onda, naiđe još jedna, konačna nepogoda: brestovički otkupljivači. Kažu: doći će, pa ne dođu. Kažu: platiće, pa ne plate, i tako iz godine u godinu. Konačno, krajem avgusta i početkom septembra, vidim pomenute borovnice na policama jednog zvučnog (i jedva dočekanog) belosvetskog, trgovinskog lanca: cena je 800 dinara. Isti odnos cena važi i za: jabuke i breskve, maline i kupine, šljive i sve ostalo. I tako, jedan običan kafanski razgovor neoprezno se dotakao aktuelne teme: "preporoda Srbije". Nakon svega, nismo zaključili ko će da preporodi Srbiju: brestovički otkupljivači, trgovinski lanci, ili ljudi, koji su se izborili sa svim prirodnim nepogodama i srećni dočekali pomenute hladnjačare i trgovinske lance.

Moji prijatelji iz Darkovca

Kako stići do sela

S obzirom da je selo rasutog tipa, tokom prepodnevnog boravka video sam samo centar sela. Prvom prilikom voleo bih da dođem i do ostalih mahala.

Put za Darkovce

Ukoliko želite da posetite selo, izaberite leto. Do Darkovca stiže se pravcem Sastav Reka - Crna Trava, a skretanje za selo je na šestom kilometru od Sastav Reke. Odatle do sela je oko 6km i 15 minuta vožnje planinskim putem.

 

U Darkovcu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Zaboravljena Srbija - poslednje godine crnotravskih sela".
  (Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, koje je finansijskim sredstvima podržalo realizaciju projekta)
• Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odboru za selo, na podršci;
• našim domaćinima na gostoprimstvu i pričama o Darkovcu: Kostić Slobodanki, Jovici Blagojeviću, Stanči Stojanoviću i
• ljudima iz Darkovca, čije sam kuće fotografisao, nadajući se da neće da mi zamere.