Brod, Crna Trava
Kroz Brod sam prošao više puta u julu i avgustu 2019. godine, putujući crnotravskim putevima - od sela do sela.
Zahvaljujući svom položaju, pored jednog od ogranaka Carigradskog druma prema Crnoj Travi i Vlasini, Brod je relativno staro naselje. Nekada je korito Vlasine na ovom mestu bilo mnogo šire, reku nije bilo moguće pregaziti, pa je na trgovačkom putu korišćena skela: "brod". Otuda i ime sela: Brod.
U centru Broda ovih dana
Centar Broda nalazi se kraj puta Vlasotince - Sastav Reka - Crna Trava - Vlasina, na jednom od retkih, ravnih i širih prostora uz reku Vlasinu. Na tom prostoru nije bilo mesta za sve, pa su se seoske mahale popele na okolna brda i udaljene su i do 5km od centra sela. Neke od mahala su: Belčine, Dećeve, Karakaši, Kojčini, Madžare, Markova Čuka, Pudine, Rašine, Slavujeve, Sirovičine. Centar sela smestio se s obe strane Vlasine, koje su povezane mostom.
U Brodu su oduvek živeli vredni ljudi, koji su znali da iskoriste izuzetno povoljan geografski položaj mesta. Tako je selo, pre Drugog svetskog rata, imalo električnu centralu, strugaru, nekoliko kafana i prodavnica. Na brdu iznad Vlasine, sagrađene su škola 1909. godine i crkva 1925. godine. Posle rata u centru Broda izgrađen je Zadružni dom, koga danas više nema.
Odlazak meštana iz crnotravskih sela nije mimoišao ni Brod. Po popisu stanovnika iz 1948. godine u Brodu je bilo 1296 stanovnika. Masovno iseljavanje počinje šezdesetih godina. Popis iz 1961. Brod je sa svojim mahalama imao 952 stanovnika. Konačno, popis iz 2011. dočekao je 71 stanovnik.
Nakon nekoliko decenija od iseljavanja stanovnika, pojedini meštani vraćaju se u svoje selo.
Neke od starih kuća obnavljaju, ali grade i nove, izuzetno lepe kuće, pa se panorama Broda postepeno menja.
Kraj magistralnog puta Crna Trava - Sastav Reka, s pogledom na Vlasinu i selo, izgrađeno je nekoliko novih kuća.
Na uzvišenju iznad puta nalazi se izuzetno lepa, nova kuća. Arhitekta je objekat, izgrađen u narodnom stilu, usmerio ka centru Broda. Dominira osunčani doksat, sa širokim pogledom na Vlasinu, centar Broda i okolna brda.
L'Art nouveau u Brodu
Krajem XIX veka l'Art nouveau (secesija) krenula je iz Evrope i šireći se, stigao je i do Broda.
U centru Broda su dve predratne kuće porodice Nikolić, u kojima su bile kafane i prodavnice. Jedna od njih izgrađena je 1905. godine, baš u stilu secesije. Ne znam ko je arhitekta, ali stroga, državna komisija izvršila je prijem. Proverili su dubine temelja, visine prostorija i saglasili su se da objekat zadovoljava važeće propise, da je siguran i primeren nameni.
Nakon Drugog svetskog rata u delu kuće bile su škola i mesna kancelarija.
Ovih dana kuća porodice Nikolić proslaviće 115. rođendan. Čini se da je kameni deo zida malo napukao, ali floralno stilizovane utege još uvek održavaju stabilnost zgrade.
Stradanja i sećanja
U nekim vremenima, a suviše često, trgovce i sve ostale putnike koji prolaze Brodom, smenjivale su neprijateljske vojske. Nisu birali žrtve. Po nekim podacima, u periodu 1941-1945, iz Broda i brodskih mahala poginuo je 74 borac NOV, pored njih stradalo je još 156 meštana, a 180 dece ostala su ratna siročad.
Ovih dana meštani Broda popisuju žrtve balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Nažalost, biće to još jedan dugačak spisak na spomen-obeležju, koje žele da podignu, a koje će se smestiti kraj spomen-česme, posvećene Ljubomiru R. Nikoliću. Pored fotografije, na česmi je spomen-ploča: "Stan putniče! Umi lice utoli žeđ. Pokloni se seni Ljubomira R. Nikolića 14-V-1915 god. koji položi kosti i proli mlađanu krv za otadžbinom Srbijom. Spomen podižu: otac Ranđel Nikolić i braća Milorad i Tasa kafedžija iz Broda.". Česmu su 1992. godine obnovili bratanci Stavra i Lale.
Na brdu iznad sela, na platou ispred crkve i škole, podignut je spomenik Nikoli Stojka Stamenkoviću (1873-1915). Na ploči je kratka, tragična biografija Nikole Stamenkovića: bio je predsednik opštine Brod u periodu 1905-1914, pokrenuo i organizovao izgradnju i otvaranje škole u Brodu 1909, sa činom kaplara Srpske vojske ranjen u bici kod Krupnja, krajem 1914. Nikola Stamenković umro je u Valjevskoj vojnoj bolnici, marta 1915. i počiva na Starom vojničkom groblju u Valjevu. Spomenik su podigli i 2017. obnovili: unuk Stojko, praunuk Moma, čukununuk Dušan, potomci familije Stojković.
Sećajući se stradalih, ili sluteći nove tragedije, Tasa R. Nikolić posadio je tri bora - po jedan za braću Ljubomira i Milorada, a treći za sebe. Na jednom od njih je ploča s posvetom: "Ovi borovi posadio je 1925. god. Tasa R. Nikolić, mehandžija i trgovac iz Broda, rođen 1893. god.".
Gornji deo Broda
Kada se pređe most preko Vlasine, seoski sokak prolazi pored nekoliko novih kuća, nove vodenice i stiže do škole i crkve.
Na Vlasini je do sredine pedesetih, pored električne centrale, bilo i vodenica. Uostalom, elektrana i vodenice rade po istom principu. Vremenom, stara centrala i vodenice su nestale. Ovih dana, jedan Moma sagradio je sasvim novu vodenicu i za razliku od epidemioloških investitora MHE, Moma nije baš ništa pokvario.
Škola u Brodu sazidana je 1909. godine. Nakon 100 godina rada, 2010. godine u selu više nije bilo đaka, pa je škola zatvorena. Konačno, školska zgrada obrušila se 2016, pod teretom velikog snega.
Crkva svetog Pantelejmona podignuta je 1925. godine, a obnovljena je pre nekoliko godina. (Pročitajte celu priču o crkvi u Brodu)
Od sela do sela sa Ranđelom T. Nikolićem - Laletom iz Broda
Pripremajući za obilazak crnotravskih sela, pročitao sam ponešto o njima, prikupio topografske karte, GPS i Gugl mape. Već prvog dana bilo je potpuno jasno da ništa od toga ne pomaže previše. Do crnotravskih sela vode planinski i šumski putevi, često teško prohodni i bez osnovnih putokaza. Ukratko, ni jedan od tih obilazaka nije moguć bez lade nive i nekoga, ko poznaje skrivene i zamršene crnotravske staze. Po preporuci prijatelja, probleme je rešio Ranđel Nikolić, u celom kraju poznat kao: Lale iz Broda.
Lale je decenijama unazad crnotravskim putevima provlačio kamione svih mogućih marki, sada eksponate u specijalizovanim svetskim muzejima. Naša zajednička putovanja imala su i drugi deo. Ume da nađe i prepozna svaku kuću, čak i one skrivene u najdubljim jarugama bukovih šuma. Zna istoriju svih sela, mahala i crnotravskih familija. Preostali stanovnici crnotravskih sela rado ga dočekuju, a zajednička sećanja najčešće počinju i završavaju se na Čobancu.
Konačno, u gostinjskoj sobi one l'Art nouveau kuće predstavio nam je ilustrovanu istoriju sela i familija Broda i njegovih mahala.
Kako stići do sela
S obzirom da je selo rasutog tipa, tokom popodnevnog boravka video sam samo deo sela. Prvom prilikom voleo bih da dođem i do ostalih mahala i kuća. Najbolje vreme za posete Brodu i njegovim mahalama je leto.
Do Broda putuje se pravcem Vlasotince - Sastav Reka - Crna Trava. Od Vlasotinca do Broda je oko 40km i sat vožnje. U suprotnom smeru, od Vlasine do Broda je 20km i 25 minuta vožnje sasvim dobrim putem.
Zahvaljujem se:
-
Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije,
koje je finansijski podržalo projekat
"Zaboravljena Srbija - poslednje godine
crnotravskih sela".
(Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, koje je finansijskim sredstvima podržalo realizaciju projekta) - Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odboru za selo, na podršci;
- našem domaćinu, Ranđelu Nikoliću, poznatom kao Lale iz Broda, na gostoprimstvu i pričama o Brodu i njegovim mahalama i
- ljudima iz Broda, čije kuće fotografisao, nadajući se da neće da mi zamere.
CRNA TRAVA
- od sela do sela:
Bajinci
Bankovci
Bistrica
Brod
Crna Trava
Čobanac
Čuka
Darkovce
Dećeve (Brod)
Dojčinovci
Dobro Polje
Dobropoljsko polje
Drusunci
Gornje Gare
Gradska
Jabukovik
Kalna
Krivi Del
Krstićevo
Mlačiške Meane
Mlačište
Obradovce
Ostrozub
Pavličine
Popovi
Preslap
Rajčetine
Ruplje
Sastav Reka
Vus
Zlatance