Krstićevo, Crna Trava

Nekada je Krstićevo imalo đake i školu. Poslednjih godina zimu u selu prezimi nekoliko stanovnika.

Seoske kuće

Krstićevo sam posetio u avgustu 2019. godine, putujući crnotravskim putevima - od sela do sela.

Krstićevo je skupilo 5-6 mahala, rasutih po brdovitom terenu. Smestilo se na 2-3km od regionalnog puta Sastav Reka - Brod - Crna Trava. Kraj II svetskog rata dočekala su 44 domaćinstva sa oko 300 stanovnika. Periodični popisni podaci pokazuju da se broj stanovnika, od popisa do popisa, pravilno smanjivao. Svakih deset - dvadeset godina ljudi je bilo upola manje. Poslednjih godina Krstićevo leti malo oživi, pa se u selu zatekne 20-25 ljudi. A kad prođe jesen, zimu dočeka 4-5 stanovnika.

Škola u Krstićevu

Kako su ljudi odlazili, đaka je bilo sve manje, seoska škola zatvorena je šezdesetih godina XX veka, pa je školska zgrada napuštena. Na osnovu iskustva, zgrade u kojima niko ne živi brže propadaju. Pucaju prozori, temelj i zidovi, obrušava se krov. Utiču crnotravske, snežne zime ali, moguće je, i nešto drugo. Bez potrebnog građevinskog znanja, pretpostavljam da je jedan od razloga i nedostatak mikrovibracija, koje proizvodimo krećući se u objektima i koje delove kuće drže na svom mestu.

U bilo kom slučaju, od školske zgrade u Krstićevu, do ovog leta, ostao je samo deo jednog zida, obrastao pavijanom. 

Poslednji zid škole u Krstićevu

Sasvim je neizvesno da li će i poslednji zid dočekati sledeće leto, ili će nestati i poslednji trag škole.

Jedno letnje prepodne u Krstićevu

Da bi se posetile sve mahale Krstićeva, potrebna su bar dva dana. Ipak, i nakon kraćeg boravka, stiče se slika o selu.

Stara seoska kuća

Dvorišta su prostrana, sa širokim pogledom na neke druge crnotravske mahale. Stare seoske kuće još uvek su u dobrom stanju. Očigledno je da vlasnici provode deo leta u svom selu, koristeći to vreme da okreče kuću, poprave krov.

Seosko dvorište (foto: Andrej Cvetković)

U Krstićevu postoje i novije kuće, znak da neko želi više vremena da provede u svom selu, ili da se trajno nastani.

Novija seoska kuća (foto: Andrej Cvetković)

Ovih godina u selu nema izraženih poljoprivrednih aktivnosti. Iz prethodnih vremena ostali su poneki koš i ambar. Preživeli su mnoge crnotravske zime, pokazujući izdržljivost, prednosti i primerenost narodne gradnje u ovim krajevima: drvena građa i zemljani naboj.

Stari koš i ambar

Seosko dvorište s pogledom

U selu još uvek postoje primeri narodne gradnje iz prošlih vekova. Jednostavne kuće od naboja, prekrivene ćeramidom, sigurno su već proslavile stoti rođendan - i još uvek su lepe. Putujući crnotravskim selima primetio sam da su mnoge kuće prekrivene posebnom vrstom crepa, koji je i posle proteklih decenija ceo i nakon svega, skoro da nije promenio boju.

Stogodišnja seoska kuća - primer narodne arhitekture

U tim vremenima crep je dovožen na konjima iz Predejana - četrdeset crepova u jednom tovaru. Predejanska crepana odavno ne radi, a kvalitetan crep zamenjen je nekim novim materijalima, nepoznatog porekla i roka trajanja.

Seosko dvorište (foto: Andrej Cvetković)

Seosko dvorište

Kuće u kojima se živi, prepoznaju se, između ostalog, po cvetnim baštama. 

Mala seoska bašta

Šarene se muškatle, kadifice, ruže, pa nekadašnje seosko cveće, koje se ne viđa u današnjim baštama i parkovima.

Cvetni kutak

Dešava se da do kućnih vrata vodi perivoj od pravih, mirišljavih ruža i sleza. 

Staza do kuće (foto: Andrej Cvetković)

Staza do kuće

Šarenilo seoskih dvorišta dopunile su šljive, koje su dozrevale krajem avgusta.

Avgustovske šljive

Sećanje na ratne žrtve

Sve moguće ratne godine godine prošle su i kroz malo selo Krstićevo. Sećajući se rođaka i suseda, stanovnici Krstićeva podigli su 1956. spomen-česmu.

Spomen-česma posvećena stanovnicima Krstićeva, žrtvama svih prošlih ratova (foto: Andrej Cvetković)

Spomen-ploča s imenima žrtava ratova

Na belom mermeru spomen-ploče urezana je posveta: "Poginulim borcima od 1912 do 1918 godine i palim borcima u narodno oslobodilačkoj borbi od 1941 do 1945 godine i žrtvama fašističkog terora. Spomen-ploču podiže zahvalni narod sela Krstićeva, 29. jula 1956. godine.".

Za razliku od nekih naših gradova, u kojima se sećanja na žrtve brišu i uklanjaju, u crnotravskim selima sećanja se čuvaju: za nas sadašnje, a još više za neke buduće generacije.

Kako stići u Krstićevo

Jedan dan svakako je nedovoljan da se stigne do svih mahala Krstićeva. Selo je rasutog tipa, pa sam tog avgustovskog dana video samo deo sela. Prvom prilikom rado bih došao i do ostalih mahala i kuća. Put do Krstićeva prohodan je i zimi. Ipak, ukoliko želite da posetite selo, izaberite leto. Skretanje za Krstićevo je na 11. kilometru puta Sastav Reka - Crna Trava. Od skretanja do sela su 2-3 km. Ukoliko se putuje iz pravca Crne Trave preko Broda, do sela je oko 15km.

 

 

U Krstićevu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Zaboravljena Srbija - poslednje godine crnotravskih sela".
  (Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, koje je finansijskim sredstvima podržalo realizaciju projekta).
• Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odboru za selo, na podršci;
• našim domaćinima, Merimi Dimitrijević i Stančetu Stojanović, na gostoprimstvu i pričama o Krstićevu i
• ljudima iz Krstićeva, čije sam bašte i kuće fotografisao, nadajući se da neće da mi zamere.