Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Gornje Gare, Crna Trava

Selo Gornje Gare rasulo se sa svojim mahalama po brdovitim i šumovitim predelima oko dva-tri seoska puta. U centru sela su uspomene na žrtve ratova i škola, čije zvono još uvek radi.

Centar sela Gornje Gare, Crna Trava

Centar sela Gornje Gare

Gornje Gare posetio sam u julu 2019. godine, putujući crnotravskim putevima - od sela do sela.

Razgraničenja i pripadnost crnotravskih mahala selima neko sa strane teško može da razume. Da je to tačno, potvrđuju različiti podaci (uključujući i nazive) na preciznim topografskim kartama i Gugl mapama. Slično je u selu Gornje Gare. Prateći doseljavanje stanovnika u ove krajeve, nastala je oblast Gare, koja se podelila na tri sela: Gornje Gare, Donje Gare i Krivi Del. Po postojećim podacima, selo Gornje Gare čini veći broj mahala: Banjci, Belutak, Dejanci, Drglovac, Đorinci, Đuklinci, Jankova Bara, Košare, Krasina Bara, Lukin Del, Rajinski Rid, Ravnište, Samokovo, Selište, Skrobanova, Tričkov Rid i Vlajićeva Padina.

Novi zvonik, Gornje Gare, Crna Trava

Novi zvonik u centru Gornje Gare, poklon familije Marjanović

Kao i u ostalim crnotravskim selima, broj stanovnika u selu i seoskim mahalama sve je manji. Po popisu iz 1940. živelo se u 316 domaćinstava, 1948. bilo je 706 stanovnika, 1971. popisan je 561 stanovnik. Konačno, 2011. u selu je živelo samo 57 stanovnika u 42 domaćinstva. Ovih dana, Gornje Gare u svojim mahalama ima oko 30 stanovnika, koji celu godinu provode u svojim domovima u selu.

U centru sela Gornje Gare

Kad god nisam siguran, centar sela postavio bih uz administrativne i socijalne objekte, škole, spomenike i slično. Tako, u centru sela Gornje Gare nalaze se zgrade škole i mesne kancelarije, spomen česma i spomen-obeležja, a od 2019. godine i novi zvonik.

Gornje Gare, Crna Trava

U centru sela (foto: Emil Vlajić)

I pored činjenice da mali broj meštana provodi celu godinu u selu, zajednički objekti su u dobrom stanju i koriste se za praznične susrete sadašnjih i bivših stanovnika Gara i povremene državne potrebe. U očuvanju zajedničkog učestvuju i sadašnji i nekadašnji stanovnici sela.

Mesna kancelarija Gornje Gare, Crna Trava

Zgrada mesne kancelarije

U crnotravskim selima ratne žrtve se ne zaboravljaju. I kao retko gde, nakon popravke fasada, stare spomen-ploče vraćaju se na svoje mesto, na kome su bile prethodnih 60-70 godina.

Spomen-ploča, Gornje Gare, Crna Trava

Spomen-ploča na zgradi mesne kancelarije, postavljena 6. VII 1952. godine

Sećajući se i dalje svojih rođaka i suseda, osim spomen-ploče, meštani Gornjeg Gara sazidali su 1978. godine i spomen-česmu, sa istim natpisom i spiskom žrtava kao i na spomen-ploči: "Palim borcima i žrtvama fašističkog terora iz doba Narodno-oslobodilačkog rata, 1941-1945. godine. Pali borci NO-rata: Petrović M. Stojan - učitelj, Petrović K. Milorad, Ljubisavljević M. Dobrivoje, Dimitrijević I. Zlatovmir, Milčić J. Svetomir, Veljić Lj. Borko, Pešić D. Svetislav, Stanojević M. Siniša, Golubović R. Milisav, Milić D. Dragoslav, Dimitrijević V. Dobrić, Marinković D. Dragoslava, Marinković V. Dragomir. Žrtve fašističkog terora: Nikolić S. Dušan, Nikolić T. Riska, Ljubisavljević V. Stajko, Veljić M. Vojislav". Na spomen-ploči i spomen-česmi posveta je ista: Palim borcima u I svetskom ratu 1912-1918. godine. U potpisima su meštani  i Sreski odbor Saveza boraca Gornjeg Gara.

Spomen-česma, Gornje Gare, Crna Trava

Spomen-česma otkrivena 12. XI 1978. godine

Naspram česme, nalazi se bista Stojana M. Petrovića - Uče, organizatora ustanka NOP sreza Vlasotinačkog i člana štaba Babičkog partizanskog odreda.

Bista Stojana M. Petrovića, Gornje Gare, Crna Trava

Bista Stojana M. Petrovića (1919-1942)

U centru Gornjih Gara je i škola. Iako prestala je da radi pre dosta godina, školsko zvono iznad vrata i sada bi zazvonilo - samo kad bi bilo đaka.

Seoska škola, Gornje Gare, Crna Trava

Školska zgrada

Jedan letnji dan u selu Gornje Gare

U Gornjim Garama postoji nekoliko puteva, koji vode do porodičnih domaćinstava, rasutim po šumovitim brežuljcima. Neke od kuća udaljene su i po više kilometara od centra sela, pa je nemoguće u jednom danu posetiti sva domaćinstva. Sa željom da upoznamo selo, pošli smo jednim od dva-tri glavna sokaka. Na putu vrlo retko srećemo meštane, dvorišta su prazna, a kuće zaključane.

Seosko dvorište, Gornje Gare, Crna Trava

Stara seoska kuća, Gornje Gare, Crna Trava

Lepa seoska kuća, Gornje Gare, Crna Trava

Seoska dvorišta

Veš u dvorištu znak je da kuća nije sama.

Seosko dvorište, Gornje Gare, Crna Trava

Seosko dvorište

I tek što smo pomislili da nikoga nećemo videti, obradovao nas je neočekivani susret sa meštankom i ovcama na ispaši. To je već slika sela, koju zamišljamo i koju pokušavamo da nađemo. 

Ovce na paši, Gornje Gare, Crna Trava

Prava seoska idila (foto: Emil Vlajić)

Putujući selima dešavalo mi se da naiđem na kuće, ambare i slične objekte, izrazite likovnosti. U ovom slučaju vlasnik je, pažljivo i pedantno, nesvesno ili namerno, kuću i ogradu okrečio i ofarbao istom bojom, koju nikada i nigde niko za to nije upotrebio. Prateći, sasvim amaterski, nove trendove u umetnosti, čini mi se da bi u formi instalacije mogla da bude deo postavke nekog od svetskih muzeja.

Lepa stara seoska kuća, Gornje Gare, Crna Trava

Koloritno izdanje stare seoske kuće

Pored puta, kojim se krećemo, retko nailazimo na srušene kuće i druge objekte. Međutim, dešava se da prođemo kraj kuće, koja je dočekala svoje poslednje dane.

Srušena seoska kuća, Gornje Gare, Crna Trava

Poslednji dani jedne seoske kuće (foto: Emil Vlajić)

Običaj je da se pored novoizgrađene kuće posadi drvo. Jedna kuća i njeno drvo navršili su sto godina.

Stogodišnje drvo, Gornje Gare, Crna Trava

Stogodišnja stabla i stogodišnja kuća (foto: Emil Vlajić)

Mahale Gornjih Gara su na skrovitom mestu. Pa kao da to nije dovoljno, neke od kuća povukle su se u okolne šumarke.

Seoski put, Gornje Gare, Crna Trava

Put do kuće (foto: Emil Vlajić)

Seoski sokak doveo nas je do kuća familije Marjanović, mojih prijatelja i domaćina u Garama. Potpuno iznenađeni neočekivanom posetom, dočekali su nas kao dobrodošle goste. U dvorištu je lepa, stara seoska kuća, renovirana ovih godina. Međutim, po skladu i jednostavnosti pamtiću onu manju. 

Lepa stara seoska kuća, Gornje Gare, Crna Trava

Prelepa stara seoska kuća (foto: Emil Vlajić)

U trenutku učini nam se da smo došli do kraja Gornjih Gara. A onda, iza krivine ili letnjeg rastinja, pojavi se novo domaćinstvo.

Usamljeno seosko domaćinstvo, Gornje Gare, Crna Trava

Usamljeno seosko domaćinstvo (foto: Emil Vlajić)

Neke od kuća nalaze se kraj puta ka centru sela i često nema nikoga, ko bi ispričao priču o selu i dozvolio mi da snimim nekoliko fotografija. Inače, kad god sam u prilici, zatražim dozvolu domaćina za fotografisanje. Retko me odbiju. A kada se to i dogodi, zahvalim se, pozdravim domaćina i pođem dalje.

Kuća na putu za centar sela, Gornje Gare, Crna Trava

Kuća na putu za centar sela

Kako stići do sela

S obzirom da je selo rasutog tipa, tokom jednodnevnog boravka video sam samo deo sela. Prvom prilikom voleo bih da dođem i do ostalih mahala i kuća.

Skretanje za Gornje Gare, Crna Trava

Skretanje za Gornje Gare

Ako želite da posetite Gornje Gare, odaberite leto. Do centra Gornje Gare putuje se pravcem Sastav Reka - Crna Trava. Do sela je 6km i 15 minuta vožnje. Skretanje za Gornje Gare na prvom kilometru prema Crnoj Travi, a zatim ostaje oko 5km planinskog puta i desetak minuta vožnje.

 

 

U Gornjem Garu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Zaboravljena Srbija - poslednje godine crnotravskih sela".
    (Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, koje je finansijskim sredstvima podržalo realizaciju projekta)
  • Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odboru za selo, na podršci;
  • našim domaćinima, familiji Marjanović na gostoprimstvu i pričama o Gornjem Garu i
  • ljudima iz Gornjeg Gare, čije sam lepe plotove i kuće fotografisao, nadajući se da neće da mi zamere.