Krivi Del, Crna Trava

Krivi Del razlikuje se od ostalih crnotravskih sela. Ljudi se više bave poljoprivredom, a zidarski zanat zamenili su pinterskim, pa su stigli do Zaječara i Makedonije.

Seoski sokak u Krivom Delu

Krivi Del sam posetio u avgustu 2019. godine, putujući crnotravskim putevima - od sela do sela.

Nastanak i naseljavanje sela Krivi Del povezuje se sa stanovnicima Donjeg i Gornjeg Gara. Deo stanovnika Gara, u potrazi za novim staništima, stigao je do sadašnjih atara Krivog Dela. Selo je rasutog tipa, organizovano po mahalama. Neke od njih su: Centar, Straža, Miljkovci, Markovci, Žužarci, Zlatkovci, Anđelkovci, Tazinci, Kamenjarci, Drum, Đorinci, Tamnji Krivi Del, Melanci, Tegošnica.

Seoski put do kuća familije Andrejević

Žužarci su jedna od prvih mahala, koju smo posetili. Prvu priču o selu, u cvetnoj, avgustovskoj bašti, uz sok od borovnica i slatko od divljih jagoda, ispričala nam je naša domaćica Rada Andrejević.

Lepa kuća i cvetno dvorište porodice Andrejević

Andrejevići su jedna je od malobrojnih porodica, koja je ostala u Krivom Delu. U dvorištu, pored lepe kuće i bašte, su plastenici. Paprika i paradajz su baš dobro rodili. Po rečima domaćice, gajena sorta je porodična tajna. Pa neka tako i ostane!

Rada Andrejević u porodičnom plasteniku

Pre putovanja u Crnu Travu očekivao sam da će pčela, šumskog i livadskog meda biti po svim crnotravskim selima i mahalama. Međutim, prve košnice video sam tek u domaćinstvu Andrejevićevih.

Pčelinjak porodice Andrejević

Po čemu se Krivi Del razlikuje od drugih crnotravskih sela

Priču o Krivom Delu nastavili su naši novi domaćini: Snežana i njen suprug Mirko Marković, profesor muzike u penziji. Razgovor o selu nastavili smi ponovo uz slatko od šumskih jagoda i sok od borovnica. Crnotravska sela učinili su čuvenim crnotravski zidari. Meštani Krivog Dela odabrali su lakšu i ukusniju profesiju. Tradicionalno, bavili su se pinterskim zanatom: izradom buradi. Ostaje nedorečeno: zašto baš taj zanat, kada u Krivom Delu nema ni vinograda, ni šljiva? Krećući se za svojim zanatom, odlazili su u Makedoniju, Negotin, Knjaževac. Vremenom, majstori su odvodili porodice u te vinogradarske i voćarske krajeve. Ovih dana, u Rgotini kod Zaječara još uvek radi pinter Tihomir Marković Tika, poreklom iz Krivog Dela.

Pinter Tihomir Marković u radionici (foto: Dragan Marković)

Delovi Krivog Dela i njegovih mahala smestili su se na zaravnima. Zahvaljući reljefu i mikro klimi, Krivi Del jedno je od retkih sela crnotravske opštine, u kojima se meštani intentzivno bave poljoprivredom.

Krivodelske livade

U centru Krivog Dela

Smanjenje broja stanovnika nije mimoišli ni Krivi Del. Po popisu iz 1948, bilo je 766 stanovnika, 2011. godine popisano je 126 stanovnika. Ovih dana, a tokom cele godine, u selu živi oko 90 stanovnika.

U centru sela je nekoliko objekata. Prva seoska škola radila je u privatnoj kući. Bilo je i godina kada su đaci pohađali školu u Jabukoviku. Planinskim prečicama do Jabukovika je 6km. Sadašnja škola u Krivom Delu izgrađena je 1947. U tim godina bilo je više od 80 đaka. Ovih dana škola je okrečena, krov je sređen - da traje narednih pedeset godina. Nažalost, nastavu pohađa samo jedan đak i škola će, verovatno, uskoro biti zatvorena.

Seoska škola

Okupatorske vojske nisu preskočile ni Krivi Del. Pored puta, ispred škole, je spomen-česma. Posvećena je meštanima sela, stradalim u svim mogućim ratovima: počev od Balkanskih i Prvog svetskog rata, 1912-1918, pa do Drugog svetskog rata, 1941-1945. Spisak žrtava ponovo je dugačak: Mišić Zlatomir, Stojičić Vlajko, Anđelković Dimitrije, Lepojević Ljuben, Novković Petar, Mladenović Radojica, Radosavljević Petko, Spasić Mijajlo, Stojanović Gradimir, Jović Velimir, Gmitrović Obren, Pavlović Velisav, Pavlović Dobrivoje, Stanimirović Velimir, Stanimirović Nenad, Stanimirović Dobrivoje, Stojanović Vojislav, Stojanović Mika. Osim boraca i vojnika, na spisku su i žrtve fašističkog terora, osobe koje nisu učestvovali u borbama: Grozdanović Stojimir, Milovanović Vasiljko, Ilić Miloje, Stojanović Stojanoje, Stojanović Velimir, Grozdanović Krsjana. Spomen ploču podigli su meštani Krivog Dela 4.7.1966, a obnovili 2015. godine

Spomen-česma posvećena žrtvama ratova

U centru Krivog Dela nalazi se još nekoliko objekata, različite namene. U jednom od njih bila je seoska prodavnica, koja više ne radi.

Centar sela Krivi Del

Seoskim sokacima kroz selo

Iako je lep, avgustovski dan, na putu kroz selo ne srećem ljude. Moguće je da su na njivama i livadama. Većina seoskih domaćinstava sređena je. Kuće i pomoćni objekti nedavno su okrečeni.

Seoska dvorišta

U dvorištima pored kuća, često se nalaze, po uređenju prepoznatljive, male, procvetale, seoske bašte.

Seoska kuća

U crnotravskim selima nema vinove loze. Zato pažnju privlači vinjaga, koja je, šireći se od kapije do kuće, prekrila pola dvorišta jednog seoskog domaćinstva.

Seosko dvorište s vinjagom

U Krivom Delu i njegovim mahalama, nakon odlaska ljudi, neke od kuća ostale su same. I nakon mnogo vremena, detalji pokazuju da su domaćini bili imućni i da su kuće građene s dosta pažnje i ukusa.

Lepa, napuštena seoska kuća

U neke od kuća odavno niko nije došao. Tu su, čekaju. Moguće je da će već sledećeg leta i dvorište i kuća izgledati sasvim drugačije.

Napuštena seoska kuća

I nakon svih krivodolskih zima, od nekadašnje seoske kuće ostali su kameni temelj, stari plot i lipa.

Stari plot i temelj nekadašnje kuće

Nekadašnju seosku arhitekturu sačuvalo je nekoliko ambara. Građeni su od naboja i drvene građe, često s kamenim temeljem.

Lep stari seoski ambar

Sećajući se prošlih vremena, jedan od domaćina čuva delove volovske zaprege: točkove i rudu.

Delovi volovske zaprege: točkovi i ruda

U jednom od seoskih dvorišta je lep, stari ambar. Nakon malo popravki, mogao bi da služi još pola veka.

Lep seoski ambar

Kako stići do sela

S obzirom da je selo rasutog tipa, tokom prepodnevnog boravka video sam samo deo sela. Prvom prilikom voleo bih da dođem i do ostalih mahala i kuća. 

Ukoliko želite da posetite selo, izaberite leto. Put do sela počinje u Sastav Reci. U Krivi Del stiže se nakon 5km i 15 minuta vožnje krivudavim, planinskim putem.

 

U Krivom Delu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Zaboravljena Srbija - poslednje godine crnotravskih sela".
  (Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, koje je finansijskim sredstvima podržalo realizaciju projekta)
• Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odboru za selo, na podršci;
• našoj domaćici Radi Andrejević na gostoprimstvu i pričama o Krivom Delu;
• našim domaćinima Snežani i Mirku Markoviću, profesoru muzike u penziji, na gostoprimstvu i pričama o Krivom Delu;
• prijatelju Ranđelu Nikoliću (ili samo: Lale iz Broda), koji nas je ladom nivom proveo najneprohodnijim putevima do najskrivenijih crnotravskih sela i
• ljudima iz Krivog Dela, čije sam lepe plotove i kuće fotografisao, nadajući se da neće da mi zamere.