Drusunci, Crna Trava

Drusunci su mahala sela Rajčetine. Cveće u maloj seoskoj bašti miriše na cveće. Tri jelke za sećanje i u ratu spaljena, a ovih godina popravljena dedina kuća doživeće stote godine.

Domaćinstvo porodice Krstić

Mahalu Drusunci posetio sam u julu 2019. godine, putujući crnotravskim putevima - od sela do sela.

Crnotravski putevi su pretežno šumski i poljski, bez putokaza i obeležja, sa bezbroj raskrsnica, na kojima bi trebalo da se krene ka selu, ili mahali. Tako, dogodi se da se odjednom, put kojim dolazim, podeli na dva-tri. A u slučajevima kada se nekadašnji makadamski put zameni asfaltnim, uvek vredni putari zaborave celo selo. Bez putokaza ostali su Čuka (na putu Crna Trava - Vlasina), pa Drusunci i Rajčetine (na putu Crna Trava - Ruplje - Predejane). Putokaze za Ostrozub ne bih ni da pominjem! Naravno da meštani poznaju svaku stazu, pa i put do svog doma. Ipak, s malo boje, na običnoj dasci i kocu, označe pravac do sela - očekujući prijatelje, ili nekoga, ko bi da dođe baš u njihovu mahalu.

Putokaz za Drusunce na putu Crna Trava - Predejane

Ako uočimo i pođemo za putokazom, za desetak minuta smo u Drusuncu. Na prilazu selu, nalazi se kuća s lepim dimnjakom. Ovakve dimnjake retko sam viđao u crnotravskim selima, u knjaževačkim selima mnogo češće. 

Neobičan, lep dimnjak

Pešačeći drusunačkim sokacima, retko srećem meštane. U nekim od dvorišta trava nije pokošena, ali je kuća održavana, što znači da je domaćini dovoljno često posećuju. Ako ništa drugo: "da je provetre".

Lepa seoska kuća

Nigde kao u crnotravskim selima nisam video toliko zanimljivih i originalnih ograda. Čini mi se da je svaki domaćin želeo da se njegova ograda razlikuje od ostalih. Iza jedne ovakve kapije pre bih očekivao neku od kasarni JNA, umesto senovitog dvorišta i lepe kuće.

Kapija sa zvezdama petokrakama

Kapija s petokrakama preživela je sva prošla, ideološka i druga vremena, ali ograda nije. Deo ograde, naslonjen na kapiju sa zvezdama petokrakama, zamenjen je bodljikavom žicom. Tako, kapija i ograda još više podsećaju na današnje stanje bivših kasarni i karaula JNA. 

Ograda od bodljikave žice

Pre stotinak godina u Brodu je Tasa Nikolić, mehandžija i trgovac, zasadio tri jelke - da ga se sećamo. U Drusuncu sam pronašao nove tri jelke za sećanje.

Tri jelke za sećanje (foto: Andrej Cvetković)

U gostima kod porodice Krstić

U dvorištu porodice Krstić je prelepa, mala seoska bašta - baš onakva, kakvu je imala svaka seoska kuća: ruže koje mirišu, perunike koje mirišu i drugo cveće, koje miriše baš na cveće. Gladiole ne pominjem, jer nikada nisu mirisale: ni naše, a ni one holandske.

Mala seoska bašta u dvorištu porodice Krstić

U dvorištu porodice Krstić je još jedna kuća. Sveže je okrečena i pokrivena, ali krije čađavu istoriju. U svojim besmilenim racijama, pred kraj rata 1944, bugarski fašisti stigli su i do Drusinca i, između ostalog, zapalili i ovu kuću. Nakon mnogo godina i odlaska u penziju, a bez preke potrebe, naš domaćin Dušan Krstić (1928) popravio je spaljenu dedinu kuću.

Lepa stogodišnja kuća preživela je bugarske fašiste

Osim zidarskog i neimarskog posla, đaci crnotravskih sela birali su građevinu, medicinu, a dešavalo se i da upišu vojne akademije. Na jednoj od fotografija, sa zidnog albuma porodice Krstić, je prava vojnička fotografija generala Bratislava Krstića. 

Naš domaćin Dušan Krstić (1928) na pragu svoje kuće

Kako stići do sela

Ukoliko želite da posetite selo, izaberite leto. Drusunci se nalaze na desetak kilometara od Crne Trave, na putu Crna Trava - Predejane. Skretanje je na 9. km i označeno je onim drvenim, već opisanim putokazom.

Putokaz za Drusunce

Po suvom vremenu put je prohodan i za putnička vozila, a do sela je oko 2-3km makadamskog puta, ili desetak minuta vožnje.

 

U Drusuncima žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Zaboravljena Srbija - poslednje godine crnotravskih sela".
  (Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, koje je finansijskim sredstvima podržalo realizaciju projekta)
• Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odboru za selo, na podršci;
• našim domaćinima, porodici Krstić na gostoprimstvu i pričama o mahali Drusunci;
• prijatelju Ranđelu Nikoliću (ili samo: Lale iz Broda), koji nas je ladom nivom proveo najneprohodnijim putevima do najskrivenijih crnotravskih sela i
• ljudima iz Drusunca, koje nisam upoznao, a čije sam lepe plotove i kuće fotografisao, nadajući se da neće da mi zamere.